|
 U kancelariji fabrike paraglajdera „Nova“, vodio se pomalo čudan razgovor.
-Koliko si dugo putovao od Kraljeva do Innsbrucka? -upita Silvija, koordinator u Novi
-10 godina! -odgovorih ja ko iz puške
-Kako 10 godina? -upita ona zbunjeno
-Lepo, posle više godina ratova, bombardovanja, embarga, odbijanja za vizu, kojekavih dokumenata koje je nemoguće nabaviti, vraćanja i nerviranja po ambasadi, potrošenog novca, živaca i vremena, dobio sam vizu i došao kod vas posle 10 godina pokušavanja. Moj san se ispunio...
-Ah, tako, znam da je bilo muka. I Wolfi je imao muke da sve to organizuje, garancije za tebe, poreske izjave, izjava u policiji, taksa itd., ali vredelo je zar ne, sad si tu, naš gost - i ode smejući se i vrteći glavom u neverici da sam stvarno došao, da stvarno postojim, posle mnogo izmenjenih emailova, ja sam od virtuelnog postao fizičko lice.
|
naravno obradovali smo se ogromnom količinom snega ali smo i shvatili da dolazak do starta uopšte neće biti jednostavan. Greškom smo izabrali duži put misleći da ćemo brže stići, hehe, trebalo nam je oko 45minuta da se dočerupamo do mesta poletanja...