Author Topic: Низ Морачу  (Read 318 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline VeskoMk

  • Galeb
  • **
  • Posts: 75
  • Karma: 235
Низ Морачу
« on: 15 April 2019, 18:09:34 »
    Не сјећам се ког је то датума било ни који је дан био, да ли је био мјесец март или април. Летење је тренинг за наше страсти а извештаји су тренинг за наш мозак. Да мозак не корозира превише, ево извештаја.
    Галица је одлично полетиште за источне компоненте вјетра. Но, како свако полетишшт има своје предности и недостатке, то и Галица има неки недостатак који пуно жуља нашу екипу па је избјегавају. Кад не могу да их убиједим ријечима, хајде да пробам дјелом.
    Полијећем, пењем и крећем навјетреним испресијецаним гребеном. Прибллижавам се долини Таре са њене завјетрене стране, прескачем је попречно и ето ме очас посла на навјетреним падинама Сињавине. Ту на Цкари гдје често падинаримо препнем се на падини и запитам гдје сад? Излаз налазим тако што шмугнем неуобичајеном рутом за падинско једрење на Цкари, уз пут нагазим на неки термал и ето ме на Гусару, једном од врхова Сињавине на сусједном паралелном гребену. Обавезно се присјетим како сам једне прилике у прелету слетио на Гусар, најео се боровница, полеио и наставио даље. Данас, увијен у снијежни огртач, Гусар се импресивно уздиже над долином Штитарице. Ето пророчке дубине у Лалићевим стиховима у роману „Свадба“:
                     
                                        Прелећеше као тице
                                        Преко поља Штитарице

        Пратећи следећи гребен и подупирући се падином стижем до Колашина на неких 30-ак км од старта. Са овако константно скромном висином којом сам се довуко до Колашина ризично би билио ићи даље ка дубокој долини Мораче и њеном кањону. Хајде да пробам. Изнад Црквина осјећам значајну турбуленцију у завјетрини од сусједних врхова који су виши од мене а значајан сјеверац готово да закива у дијелу заокрета у вјетар. Окрећем доста тежак стуб како бих се колико толико извукао на горе и сво вријеме испод себе држим на оку једну ливаду за слијетање да ми не измакне. Сада са нешто висине можда бих и могао да кренем ка долини Мораче? Још неколика заокрета на нули која би ме још мало даље занијела од брда и крећем. Приближавајући се кањону Платије, више проматрам алтернативе за слијетање него што размишљам да идем даље. Оку не може да измакне  импресиван кањон ријеке Мртвице. Као џиновска пукотина у стијенама стрмих и дубоких литица. Узводно уз кањон, нема се куда, ни пута ни пролаза. Неколика дана касније морао сам се вратити до ријеке Мртвице и њеног кањона да је изблиза посматрам.
    На духовит и хумористичан начин Матија Бећковић описује свој долазак у Веље Дубоко, његов завичај. – О, добро дошао! Срећне очи које те виђоше. А куда си дошао, преколијешња или уз Мртвицу? – Ја преколијешња.- А што си преколијешња? Пут уз  Мртвицу је с анђелима, не би на орлу прије. Други пут да идеш уз Мртвицу да те не чекамо оволико. Други долазак:  О, добродошао! Срећне очи које те виђоше. Свега смо имали само смо тебе жељели. А куда си дошао, преколијешња или уз Мртвицу? – Ја уз Мртвицу. – А што си уз Мртвицу јадан? Туда ни тица не узлијеће а да три пута не одмори. Други пут да дођеш преколијешња, то је пут с анђелима. Одлазак у свијет: Ало, ало! Јеси ли скоро ишо у Веље Дубоко? Има ли ико жив тамо? А куда си ишо, преколијешња или уз Мртвицу? – Ја преколијешња. – А што преколијешња јадан? Нема од тога пута ништа. Ми смо овдје у Америци скоро одржали један симпозијум о томе који је пут бољи, од два пута којих нема и сагласили се да је бољи пут уз Мртвицу зато што Америка преферира Мртвицу. Прави пут је како Америка каже. Другога нема ни пута ни излаза ни за Европу ни за Веље Дубоко.
    Пошто ја никада нијесам слиједио пут који преферира Америка, ја настављам даље својим путем низ кањон Платије. А ђе низ кањон Платије јадан? Туда ни тица не узлијеће а да не одмори три пута. Од тог пута не би било ништа да не нагазих на један термал, баш какав ми је и требао да да бих могао да се запутим преко кањона. Ах милине, пун притисак у цијелом заокрету. А шта притисак, у сиц закуцава! Иде уз осојну страну Мораче, али вјероватно одваја са неке осунчане површине. Са око 1200 м пењања био сам нешто изнад највишег врха који се уздиже над десном страном Мораче. Са овом висином уз мало придржавања могу прелетјети цијелу дужину кањона до Биоча испред Подгорице гдје има довољно простора за слијетање. Негдје изнад Биоча стављам себе у дилему да ли да прескочим кроз један пролаз ка ивици долине Зете гдје би ми се утабаном Драшковом стазом пружила шанса за још 50-ак км. Смијем пробати, не смијем да се заглавим . Пјешачење кршевитим тереном обраслим ниским растињем било би мукотрпно и непријатно искуство. Ипак након слијетања остао је жал што нијесам пробао. Као по неком правилу, што бољи прелет то смо незадовољнији. Увијек нам се учини да је могло даље и да је имала нека шанса коју нијесмо искористили на прави начин. Ипак, добар је то знак, да смо у форми и жељни летења. Још много километара је пред нама, само напред! 

Offline rolex

  • Čovek-Lav ptica
  • ****
  • Posts: 779
  • Karma: 2023
  • Ime i prezime: Nebojša Rosić
  • Glajder: Nova Mentor 4
Re: Низ Морачу
« Reply #1 on: 22 April 2019, 22:52:42 »
Čitamo Vesko i pratimo te. Uvek na nivou, pored pisanja i letački. Vidim da si se razleteo, pored ovog leta imaš još jedan sa istog starta ali preko Žabljaka, taj deluje još zanimljiviji. Samo nastavi, pozdrav!

 

Iznad Srbije 2018
Rezultati su trenutno dostupni samo na sajtu takmicenja.
JV team - skorašnji letovi
'tice JV foruma 2018