Author Topic: Опет и опет...(исчепркано из затурене прољећње архиве)  (Read 190 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline VeskoMk

  • Galeb
  • **
  • Posts: 75
  • Karma: 235
                                                  ОПЕТ И ОПЕТ...
                               (исчепркно из затурене прољећне архиве)

    Не знам у каквој су сличности стихови Ђорђа Балашевића са овим о чему пишем, али ме баш они подстакоше да утиске са летења претопим у ову причу.

                                                 Од човека до човека
                                                 од века до века
                                                 понешто се и промени
                                                 не баш много благо мени.

    Бијаше то давно, а јуче. Давно ако је између почетка и краја смјештен људски вијек а јуче, јер је људски вијек исувише кратак. Заправо, не знам гдје бијаше почетак када узјахах на облацима, али смјењиваласу се  прољећа, боља крила су замјењивала стара, а круг пилота са којима сам дијелио небеско пространство окретао се споро као спирална галаксија у којој током милиона година сазвежђа мијењају поредак, ишчезавају и рађају се нова.
    Године могу да почну јануаром, некада мартом, а ова као да је почела баш данас, фебруаром. И зашто сваку сезону ишчекујемо с нестрпљењем кад свака личи једна на другу, када се сваке године на исти начин обрадујемо првој термици и првом прелету, када сваке године табамо исте руте, збирамо сате и километре? Ваљда зато што сваки људски живот тражи смисао којим је испуњена свака година, свако прољеће и љето, сваки сат, на сваком дијелу пређеног животног пута. А дио нашег живота је и летење. Сваког прољећа нас изнова радује и чини наш живот богатијим за још један смисао више. Што више скупимо његових драгуља, то ћемо бити богатији и на крају животног пута када понесемо пуно бреме, остаје мањи жал за оним што је остало изван његовог бремена.
    И овај данашњи сунчани дан најљепши је драгуљ који је на плавом небу без иједног облачка измамило наша крила која су се ројила над Градцем, Јаковићима и Бурену као што се роје пчеле над брежуљцима опијене мирисом расутог цвијећа. Да је овакав дан Божији дар, говори и то што нас није блокирало инверзно плаво небо, већ допустило небески плес на небеској позорници дугачкој тридесетак километара. За један фебруарски дан у изобиљу.
    Хвала му за свитање, за подневно сунце и све наше страсти које уз помоћ наших крила излисмо на једној од најљепших оаза живота која је код нас данас дисала пуним дахом.

Offline Мирче НАУТИЛУС

  • Urednik foruma
  • ****
  • Posts: 1.038
  • Karma: 1349
  • Ime i prezime: Miroslav Marjanović
  • Glajder: UP Makalu3
Šta reći, prekrasno. Svaki put se iznova zadivim tvojim literarnim veštinama. Ti si jedan od retkih koji ne moraju biti pesnici da bi drgima rečju preneli zanos, lepotu i smisao života. Svojim pisanjem učuš druge oko sebe da tvojim očima progledaju i kroz njih se životu poraduju. Hvala ti za još jedno predivno pisanije.
" Leti se kada je vreme za letenje, a ne kada imaš vremena za letenje. "   Mirče XXI vek n.e.

 

Iznad Srbije 2018
Rezultati su trenutno dostupni samo na sajtu takmicenja.
JV team - skorašnji letovi
'tice JV foruma 2018