Author Topic: 2018_07_14_Bikovo -Kovacica 130 km  (Read 252 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Sale

  • Albatros
  • *****
  • Posts: 432
  • Karma: 408
  • Ime i prezime: Saša Potić
  • Glajder: Mentor4
2018_07_14_Bikovo -Kovacica 130 km
« on: 17 July 2018, 09:04:19 »
Subota, aerodrom Bikovo, koji smo u par iteracija lako pronasli, i pomalo jaci vetar, su nas docekali zajedno sa majstorom vitla Zvonkom. Roletov Ford pun do krova glajderima, i nas petorica, Role, Boza, Edi, Sale Atom i ja. Akcija, kojoj je prethodila Roletova standardno dobra procena gde treba ici na letenje, je mogla da pocne. Zvonko nam daje kratka uputstva kako da se ponasamo i kuda da letimo, obzirom da su na aerodromu aktivni i avioni. Obzirom da nema domacih pilota da nam sondiraju dezurni termal, dobijamo prvo vitlovanje gratis, a posle koliko ko hoce, ili da kazem mora. Brzo smo se rasirili, i Role prvi krece da oproba srecu. Za to vreme ja jednim okom pratim sta ce on da uradi, i sirim krilo ne bih li razmrsio kanape, u  koje volsebno uspevam da se upletem jos vise, sto bi rekli k'o pile u kucine. Tu mi Zvonko pomaze da se raspetljam, a u pogledu mu vidim pitanje "gde si ti pos'o, jadan", dok je izgovoreno, jel sve u redu, hoces da kreces, ili da mozda pustis nekoga... Sacekam da vetrina malko smiri, dizem krilo, i hopa, raketa nebu pod oblake. Brate, al' me iscimalo i istreslo, pa jos u svom tom cimanju i treskanju komandujem katastrofalno i pustam krilo da bezi previse na levo, ali posto nije kome je receno nego kome je sudjeno, sve prolazi dovoljno dobro da me izvitluje na nekih 400 tinak metara (ako se dobro secam) i tu je sve do mene i srece koja mi je ocigledno danas bila naklonjena. Otpustam okidac, pakujem se u sistem i okrecem niz vetar. Vec negde na pola poletne staze nailazim na neki 0+ stubicak, ali znajuci da je ravnica ispod i da nema mnogo sta da se izvoljeva, krecem da ga vrtim sa nevidjenim zanosom niz vetar. Ova 0+ polako, polako, bas polako prelazi u 0.6 pa na momente i 1.2. Tu sam poceo da dobijam nadu da cu danas leteti za dzabe i da ce vec prvi start uroditi plodom. Uporno sam vrteo to sto sam imao na raspolaganju, a to je bilo u 2/3 kruga neki blagi plus, a u jednoj trecini nula ili minus. Kako bilo visina se povecavala, i prvi kilometri padali u tom, do ludila, kruzenju. Obzirom da je zakosenje bilo stvarno veliko, par puta sam ispadao iz stuba i ponovo ga nalazio vracanjem u vetar. U jednom momentu cujem moj Baofeng kako Roletovim glasom progovara nesto nalik na "neces moci da se vratis". Ma kakvo crno vracanje mislim se, ima da silujem ovu 0+ dok ide, pa nek iscurim odmah iza autoputa ako mi je tako sudjeno, a nije bilo. Posle saznajem da je Role u stvari i rekao da ne odustajem od pokusaja jer vise necu moci da se vratim. Mic po mic dokopah se nekih 2100-2200 mnv i tu se prvi put javim drugarima, da znaju gde sam i kako mi ide. Tada sam se nadao da ce mi se neko pridruziti, pa da zajedno pokusamo da napravimo nesto vredno paznje. Sada na preko 2000 i sa kumulusima na sve strane, prica je sasvim drugacija. Dodirnem bazu, tek koliko da se oblak ne naljuti da sam prosao kao pored turskog groblja, a i zasluzio je posteno me izvukao i onda pravac niz vetar ka sledecoj kokici. E sad neki od tih oblaka su meni izgledali malo nak..ceno, sa ravnom bazom i poprilicno visoki za moj ukus. Bojao sam se da bi moglo da bude izuvanje, a nisam bas pritegao pertle. Ipak obzirom da sam do sledeceg oblaka stigao sa nekom stotinom metara ispod baze, resim da se hrabro podvucem pod njega, pa neka cupa koliko hoce, nisam ni ja za bacanje. Dodjem ispod, a obzirom da sam svo vreme isao tacno niz vetar, nije dolazilo u pitanje da li cu da pogodim stub, i gle iznenadjenja, onakav steroidni batica, nadigo se ko ... a ispod cvrc. Opet krecem sa nekim 0.6-1.5, vrtim uporno i dugo i stizem do baze. Tu shvatim da je danas neka cudna fizika u vazduhu i da stubovi nisu u skladu sa izgledom oblaka. Naravno i dalje pokusavam da pratim liniju oblaka i da se uvlacim pod njih i tu trazim stubove, ali ne opterecujem se previse. Idem pravo niz vetar, pa plavo, plavo, ne interesuje me. Ako nema oblaka ima neko selo preko kog preletim i malo niz vetar uvek ceka stubic jednako tanak kao onaj ispod oblaka. E sad u track logu ima maksimalno dizanje koje pokazuje, ako se dobro secam nekih 5m/s, ali to je bio samo jedan oblacic koji je posteno radio svoj posao. Ostali su bili na pola snage ili radili na leru. Svo vreme vetar je picio nekih 10-12 m/s, tako da mi je brzina bila zavidna i prilicno brzo sam prevaljivao kilometre. Dok dlanom o dlan preleteo sam svoj licni rekord, postignut na prethodnom vitlovanju na istom ovom mestu. Onda ide sledeca psiholoska granica, a to je 100km. Nije mala stvar upasti u drustvo svih koji su pre mene to uradili, i koji su stvarno piloti za respekt. Zrenjaninu prilazim sa, po meni diskutabilnom visinom i vec razmisljam o sletanju, i onako iz vazduha trazim deo grada gde zivi neka rodbina sa zenine strane. Ipak pre nego da bas odustanem resim da oprobam mestasce koje mi je malo desno od idealne linije. Sta reci. Ponavlja se ista prica. Prelecem mesto i na izlazu opa, eto mog dezurnog stuba sa svojih 0.6m/s. Vrtim, vrtim, pa promenim stranu, mada kazu da to ne valja, ali utrnula mi ruka vise, i opet vrtim i opet... i odo' preko Zrenjanina i pored nekih jezera, za koja sam posle shvatio da su Carska bara. U medjuvremenu radio stanica krci, i pokusava nesto da me pita, al' uzalud. Onda momci shvate sa kakvom tehnologijom imaju posla, pa zaustave auto iz kog su pokusavali da me dozovu i ponovo sa livade, sada mnogo uspesnije uspemo da razmenimo par recenica, taman da im objasnim da sam jebem li ga gde, iznad nekog mesta... i da idem dalje ka Vladimirovcu. U medjuvremenu kristalno jasno moj Baofeng hvata i prenosi Gugija sa Zlatibora. Mocna masina nema sta. Na kraju balade eto me i iznad Kovacice sa nekih 400 tinak metara. Tu me docekuje neki oblak koji mi deluje da je na kraju svog ciklusa i nemam bas mnogo nade da cu nesto uhvatiti, ali tu sam gde sam pa ajde da probam. Taj umiruci gad me docekao takvom turbuencijom da mi je preseo. Par kolapsa koje nisam uspeo da sprecim ali su se brzo ispravili, i skakutanje gore dole koje mi se ama bas nije svidelo doprineli su da odlucim da je to to za danas. Krenem ka livadi medj kuruzima, a malo posle vidim i medj dalekovodima i banderama. Obzirom da nisam mogao da vidim kuda se prostiru zice, a bandere razbacane k'o da ih je neko sejao iz aviona, promenim odluku i odlucim se za njivu sa koje je skinuto zito. Par ostrijih zaokreta, koliko da napnem krilo da me ne bacakaju baloni koji su se odatle otkidali, i eto me na majcici zemjici, nakon 3.5h i 130+ preletenih kilometara...JEEEEEE. Nisam oborio ni jedan rekord osim svog sopstvenog, propustio sam mnoga obecana zadovoljstva, ali ako, bice prilike, za mene je i ovo vrhunski ugodjaj. Nakon malo probijanja kroz kukuruze i preskakanja nekih kanala punih vode, stizem do drugara koji su me pratili kolima i pruzali podrsku. Odatle na tradicionalnu klopu, pa razlaz kucama do sledece dobre prilike.

Na zalost video ne pokriva bas ceo let, vec samo negde do Beceja, ali opet sve bitno je tu. Baterija i kartica nisu izdrzale. Da ne bi previse davio skresao sam ga na 10-ak minuta



:D

Offline Zligor

  • Čovek-Lav ptica
  • ****
  • Posts: 1.648
  • Karma: 1600
Re: 2018_07_14_Bikovo -Kovacica 130 km
« Reply #1 on: 17 July 2018, 10:51:28 »
Dobar let, i video, svaka cast Sale!
Malo kompleksni vremenski uslovi. Poceo sam polako da se plasim te kombinacije termike i jakog vetra. Kazu ljudi to je recept za dobar prelet. Neka prelecu oni, ja necu ;D
Svako sletanje nosi prilican rizik, turbulencije preizrazene, ne znas kad ces da iscuris...
I ja se jos cudim sto nemirno spavam nocima posle dobrih preleta ;)
Potpuno je isto kao i kada si bio dete i sanjao da letis.
Sada je jedina razlika u tome sto se probudis i znas da stvarno mozes :)

Offline Sale

  • Albatros
  • *****
  • Posts: 432
  • Karma: 408
  • Ime i prezime: Saša Potić
  • Glajder: Mentor4
Re: 2018_07_14_Bikovo -Kovacica 130 km
« Reply #2 on: 17 July 2018, 11:31:09 »
Ja preleteo  :leteti:, ali definitivno sletanje jeste malko stresno... svaki zbun pravi rotor koji te mlati kako dovati. Ipak vredi
:D

Offline Ixa

  • Administrator
  • ***
  • Posts: 691
  • Karma: 1115
  • Personal text
    • skyvortex
  • Ime i prezime: Ivan Zornic
  • Glajder: Niuvik Peak 3
Re: 2018_07_14_Bikovo -Kovacica 130 km
« Reply #3 on: 18 July 2018, 13:38:31 »
Sjajan izveštaj i vrhunski prelet! Bravo!
Ako bude novog rekorda u preletu, verovatno će biti sa tog aerodroma.
Sa druge strane izgleda da sreća ili znanje dosta utiču na prelete. Koliko mi se čini, retki su slučajevi da grupa pilota napravi dugačak prelet sa tog aerodroma, uvek to bude jedan ili dva pilota. A nekako mi se čini da je uvek mnogo veća grupa na poletištu.
Do not underestimate the power of stupid people in large numbers!!!

Offline rolex

  • Čovek-Lav ptica
  • ****
  • Posts: 778
  • Karma: 2023
  • Ime i prezime: Nebojša Rosić
  • Glajder: Nova Mentor 4
Re: 2018_07_14_Bikovo -Kovacica 130 km
« Reply #4 on: 18 July 2018, 22:46:01 »
Vetar je zakivao pa je vitlovanje zavšavano sa 350-400 metara dobijene visine ali tek oko 200 metara unapred u pravcu vetra. To znači da sa tim vetrom posle dva kruga već si na početku piste i ako nastaviš da tražiš termiku ne možeš da se vratiš na poletište. Tako je realno traženje termike bilo jako ograničeno pa ako nisi srećom završio vitlovanje u stubu imaš jako malo šanse da nešto uradiš. Ja sam se taj dan vitlovao 3 puta. Prvi put je još nešto i bilo ali je bilo prilično rano i isprekidano pa se nisam usudio da odmah krenem niz vetar već se vraćao nazad i naravno iscureo. Drugi put nisam ništa napipao i treći put sam se pustio niz vetar takodje bezuspešno.
Šteta, dan je obećavao ali nije bilo sudjeno. Inače nikad nisam video krilo pod tim uglom iza ledja takom vitlovanja, bilo je baš stresno.

 

Iznad Srbije 2018
Rezultati su trenutno dostupni samo na sajtu takmicenja.
JV team - skorašnji letovi
'tice JV foruma 2018