Author Topic: Polish and Serbia paragliding open 2017.  (Read 202 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Ixa

  • Administrator
  • ***
  • Posts: 653
  • Karma: 1115
  • Personal text
    • skyvortex
  • Ime i prezime: Ivan Zornic
  • Glajder: Niuvik Peak 3
Polish and Serbia paragliding open 2017.
« on: 22 August 2017, 10:42:42 »
Dakle, završeno je DP. Tri zadatka, odlični uslovi, dobro letenje i dosta pilota. Polako se pojavljuju snimci i fotke na društvenim mrežama... ima materijala.

Bilo bi lepo da malo prodiskutujemo o takmičenju, takmičarskom letenju i svakom zadatku pojedinačno. Ako ima zainteresovanih, naravno...  :rolleyes:
Do not underestimate the power of stupid people in large numbers!!!

Offline rolex

  • Čovek-Lav ptica
  • ****
  • Posts: 757
  • Karma: 2022
  • Ime i prezime: Nebojša Rosić
  • Glajder: Nova Mentor 4
Re: Polish and Serbia paragliding open 2017.
« Reply #1 on: 22 August 2017, 20:49:27 »
Ti iznesi svoje impresije pa ću i ja svoje :)

Offline rolex

  • Čovek-Lav ptica
  • ****
  • Posts: 757
  • Karma: 2022
  • Ime i prezime: Nebojša Rosić
  • Glajder: Nova Mentor 4
Re: Polish and Serbia paragliding open 2017.
« Reply #2 on: 24 August 2017, 00:50:03 »
Vidim ja da nema ništa od toga dok ja ne počnem da pišem.
Moram odmah da kažem da sam bio skeptik po pitanju izbora mesta za DP i da sam glasao za Kruševo.
Prvih par dana su moje slutnje bile potvrdjene, hladno, oblačno i vlažno. Uveče baš i nema gde da se ode, čak je i centar bio prazan.
Srećom u smeštaju je bio dobar SPA centar i solidan internet pa smo nekako prekratili vreme u danima kada se nije letelo a bilo ih je tri.
Jednog neletačkog dana domaćin je organizovao  izlet u Jošaničku Banju na termalne bazene pa je i to malčice doprinelo razbijanju neletačke depresije.
Cene na planini duplo veće od onih u dole pa smo znali da sidjemo u J. Banju na ručak.
Sada sam prvi put sam leteo na Kopaoniku. Par puta sam bio na Kokorovcu ranije ali su nekako uslovi uvek bili loši za mene a na Jadovniku nisam bio dosad.
Obzirom da je na Kopaoniku Jadovnik start sa najboljom termičkom aktivnosti prognoza je bila loša tj. svi dani su bili za Kokorovac.
Po danima je dešavanje bilo ovako:

14. Niska oblačnost i jak vetar do polovine dana. Task je otkazan a nas nekolicina u popodnevnim satima odlazimo do starta na desant kako bi se malo upoznali sa terenom i sletištem u nadi da ga nećemo ni koristiti što se kasnije pokazalo kao tačno :)

15. Task 1- Cilj kod Novog Pazara, 65.2km. Po visini ne baš jak severoistočni vetar, baza oko 2000 metara. Postavljen je task koji ide cik cak duž doline sa ciljem kod Novog Pazara. Ukucavam zadatak u XCTrack i LK8000 na kobou sa bluefly variom koji sam već koristio na takmičenju u Vršcu. Lk8000 mi je osnovni a telefon bekap navigacioni uredjaj. Čudno mi ispisuje Lk8000 "task not started, no time gates", tu poruku nisam dosad video i mislio sam da će sve biti ok kada dodje vreme starta trke. Vlajko poleće prvi i nestaje ka Pogrebini. Svi smo mislili da je iscureo jer termika još nije počela dobro da radi. Polako poleću ostali takmičari i u nekoj poslednjoj trećini i ja. Sada se već može ostatati u visini starta ali su termike baš isprekidane pa se jako teško penje, bar je moj utisak takav. Pomeram se polako ka Pogrebini i polako dobijam na visini, naravno vodeća grupa je već visoko i zauzima dobru startnu poziciju. Tek iznad Pogrebine, gde je negde i ivica Exit cilindra dobijam solidnu visinu. Task je već počeo a ja uvidjam da LK8000 ne radi dobro navigaciju jer po njemu nema startnih gejtova. Kasnije smo utvrdili da je to bag u samom programu a rešava se tako što se kobo upali i bar 5 min se ne pritiska ni jedno dugme pa tek onda FLY. Na taj način se izbegava da GPS prijemnik pošalje kobou loše vreme koje izaziva problem sa startom taska. Elem, krećem ka prvoj tački i čačkam LK8000 ne bi li ga oporavio ali ne uspevam i nastavljam samo po XCTracku koga ne vidim baš najbolje jer sam podesio Dark mod zbog štednje baterije.
Vidi se samo gde je optimizovana tačka ali ne i cilindar što se ispostavlja kao jako bitno jer je nekad mnogo lakše overiti cilindar na neoptimalnom mestu. Sledeća greška je loše ukucan cilindar prve tačke na XCTracku, ukucao sam 3.05 umesto 3.5 km a to znači da sam morao ići u baš jak vetar mnogo duže i gubiti dragocenu visinu. Taj deo se vidi na snimku Taska 1 u 10:45, vidi se da glajder levo od mene okreće levo a ja još dugo idem napred. Sledeća greška u tom tasku je putanja ka sledećoj tački. Iskreno znao sam da je negde levo ali nisam ni pogledao na navigaciji gde tačno već sam poštao za glajderima koje sam video. Takodje je i nepoznavanje terena učinilo svoje tako da sam za čas posla išao 80kmh u jakom ledjnom  dolinskom vetru i velikom nisponu ali ne ka tački već paralelno sa njom. Trebalo je otići traverzno direktno na Gradac gde je bila tačka. Pokušavam kod nekog kamenoloma nešto uhvatiti i polako se pomeram ka brdima iza njega. Ima nečega ali ja to ne mogu iskoristiti već krećem ka glajderima desno u dolini i hvatamo dobar stub. Izlazim na oko 1700 i na toj visini vetar dozvoljava kretanje u  željenom pravcu ali čim sidješ niže zakucava. Krećem se polako ka optimalnoj tački uspevam usput da uhvatim par stubova ali me nose dalje od nje. Da sam imao ispravan LK8000 video bih da mogu cilindar i niže malo overiti. Ovako ga overavam na toj "optimalnoj" tački i vrlo brzo slećem na vrh brda za koji se kasnije ispostavilo da Raščani koriste kao start za obuku pilota. Pored mene sleću i Amade Auner i još jedan njegov kolega. Sreća njihova jer su imali telenor kartice sa kojima nisu imali mrežu da pošalju SMS poruke za retransport, srpski ne znaju a takodje ni egleski :). Poslao sam ja poruku za sve nas. Posle sat vremena hodanja srećom samo nizbrdo, stižemo do asfaltnog puta. Pozivam telefonom još jednom Marka, šefa transporta, da proverim zna li gde smo i tek onda  saznajem da im se sistem totalno raspao zbog nestanka struje i da pojma nemaju gde je ko. Objasnio sam mu koja je naša pozicija i u roku od pola sata nas kupe.

16. Izlazimo na start ali po poletanju sonde task i bezbednosni komitet odlučju da se task otkazuje. U tom trenutku je izgledalo da je možda i moguće uraditi task ali već posle sat-dva razvoj je bio prejak tako je je otkazivanje bilo apsolutno opravdano.
Uveče je bilo druženje uz iće, piće i pesmu u organizaciji domaćina.

17.  Posle gledanja prognoze ja sam taj dan odlučio da ne idem na start ni u kom slučaju ali je na kraju task i otkazan zbog prejakog razvoja pre nego što se krenulo na start. Domaćin je organizaovao kupanje i druženje u Jošaničkoj Banji.

18. Task 2-Cilj Sjenica oko 79,6km
Odmah ujutru se videlo da je dan odličan za letenje, nekako izrazito svetao i sa slabijim vetrom.
Piloti poleću, uglavnom radi svuda. Malo po malo pomeram se ka Pogrebini jer mi se čini da tamo bolje radi. Hvatam neki stub ali me zanosi 2+km izvan startnog cilindra. Taman kad sam krenuo ka njemu opet stub, opet zanos, opet Jovo nanovo se vraćaj. Vidi se to na snimku drugog i trećeg taska oko  7:30 kada svi idu ka drugoj tački a ja ka prvoj. Kakav danak neiskustvu :)
Ovog dana je na visini bio malo jači Severni vetar koji je kod Novog Pazara menjao pravac srećom da nas pogura ka Sjenici. Nikako da budem na pravom mestu u pravo vreme u trenutku starta, to mi je velika greška na takmičenjima koju ću morati ispraviti ukoliko želim bolji rezultat. Visine koje se postižu su odlične, oko 3000 mnv. Posle overavanja prve tačke, uključujem turbo i pričično lako letim ostatak taska. Možda najzanimljiviji momentaj je bio izlazak na Peštersku visoravan gde sam u jednom stubu uspeo da izvrtim na oko 3050 metara pa mi je instrument mi je pokazao da imam visinu za gol gde sam i  krenuo bez previše zadržavanja. Tako sam uspeo da obidjem nekoliko pilota koji su bili pre mene. Prelep je osećaj preći preko gol linije i popiti gol pivo :) Ukupno vreme 2h12 minuta. Pobednik trke je imao oko 1h54 što znači da sam odlično leteo.

19. Prognoza se malo promenila i izabran je Jadovnik kao start. Dan opet izgleda odlično od ranog jutra.
Izlazimo na start i vetar je odličan, čisto čelo iako je po prognozi trebao biti ledjni. Poleću sonde i odlaze direkt u vasionu. Posle više od sata većanja task komitet odredjuje zadatak od 91.8 km tj. do Novog Pazara i nazad sa usputnim poteškoćama u vidu tacaka koje treba overiti. U trenutku otvaranja pozora za poletanje oblak koji se formirao iznad Kopaonika zaklanja skoro kompletnu dolinu ispred Jadovnika i guši termiku koja je davala dobar čeoni vetar. Počinju da duvaju ledja ali srećom jako slaba. Poleću nekako piloti, neki se i kače na drveće ispod starta. Ja tražim gde sa se raširim ali mesta nema. Svi stoje dugo na startu čekajući čelo koga nema. Konačno polećem par minuta posle početka trke. Svi do jednog su išli skroz desno uz greben u potrazi za prvim stubom pa sam i ja krenuo tamo. Vrlo brzo ga nalazim i dobijam na visini ali realni gubitak zbog kasnog starta i nemogućnosti pozicioniranja blizu startnog cilindra pre početka trke je 25-30 minuta. Jadovnik radi odlično, stubovi jaki i široki što se može i čuti na snimku oko 13. minuta. Baza je jako visoka oko 3500 metara. Ide se levo od starta pa desno ka Pogrebini pa levo do Novog Pazara pa nazad do Pogrebine i cilja koji je pred Raškom. Kada nadješ stub obično je jak i širok, milina jedna. Pred Novim Pazarom na putu ka tački je ogroman kumulus koji moram zaobiči da me ne bi usisao. Gubim malo tu vremena ali ujedno primećujem da je vetar loš za vraćanje ka Pogrebini tj. čeoni.  Overavam tačku i okrećem nazad. Mislio sam da je nemoguće to uraditi ali kako se sam se pomerio malo od Novog Pazara vetar je opet dozvolio kretanje u željenom smeru. Poslednji stub hvatam pred Pogrebinom i instrument pokazuje da imam visinu za gol pa odmah i krećem. Moram priznati da nisam prepoznao gde se nalazim u tom trenutku zato što sam bio okupiran centriranjem termike i praćenjem navigacije. Prilazim golu i na samom kraju, zahvaljujući većoj visini koja mi dozvoljava da zgazim spid do kraja,  pretičem Dragodina za 1 sekund :)
Opet sletanje, opet gol pivo. Mnogo dobar osećaj :)
Na kraju 3. mesto u nacionalnoj sport klasi je solidan uspeh sa kojim sam zadovoljan.
Organizacija takmičenja je ukupno gledano bila vrlo dobra, taskovi odlično postavljeni a vreme nas je savršeno poslužilo na kraju.

Što se tiče takmičarskog letenja moram reći da se bitno razlikuje od solo i u neku ruku je lakše jer u vazduhu imaš indikataore termike na sve strane ali opet i teže zato što moraš ići na tačke gde inače ne bi. Poljski piloti su odlični što se vidi i po krajnjim rezultatima a moj strah da je dosta njih neiskusno i da će biti problem vrteti stubove sa njima se uglavnom pokazao neopravdan.

Eto mojih zapažanja i osvrta na napravljene greške pa ajde sad da čujemo i druge.



« Last Edit: 24 August 2017, 10:01:32 by rolex »

Offline Pumba

  • Urednik foruma
  • ****
  • Posts: 2.081
  • Karma: 2156
    • Fly Stara Planina
  • Ime i prezime: Marko Stamenovic
  • Glajder: Ozone Delta 2
Re: Polish and Serbia paragliding open 2017.
« Reply #3 on: 24 August 2017, 15:21:16 »
Hvala Role na izvestaju, kao da sam bio :)
"Aeronautics was neither an industry nor a science, it was a miracle";
http://flystaraplanina.wordpress.com/

Offline Ixa

  • Administrator
  • ***
  • Posts: 653
  • Karma: 1115
  • Personal text
    • skyvortex
  • Ime i prezime: Ivan Zornic
  • Glajder: Niuvik Peak 3
Re: Polish and Serbia paragliding open 2017.
« Reply #4 on: 24 August 2017, 21:32:18 »
Pošto je Role napisao odličan izveštaj neću da pišem o pojedinačnim zadacima već o takmičarskom letenju uopšte.

Generalno ja nisam neki iskusni takmičar, ustvari ni bilzu... Ovo mi je treće takmičenje na kome učestvujem i prvi put sam bio u cilju :) . Ali evo par stvari koje sam uvideo kao razliku između takmičarskog i slobodnog letenja.
Prva stvar je da su ova dva tipa letenja dosta različita. Za takmičarsko letenje najvažnija je sama tehnika letnja. Dakle što je pilot efikasniji to je uspešniji kao takmičar. Potrebno je da brzo centrira stubove da ume da prepozna "krtinu" tj da ne gubi vreme u slabom stubu ako je raketa dovoljno blizu. Treba da napušta stub pre vrha, čim stub oslabi toliko da je efikasnije ići u tranziciju nego tu gubiti vreme. Imam utisak da se za vreme trke vrlo malo ili gotovo uopšte ne razmišlja okidačima, načinu kako termika radi, izboru rute kojom će se leteti... Pogotovo na velikim takmičenjima kao što je bilo ovo.

Ja sam u oba zadatka jedan deo trke ostao sam. U drugom zadatku to je bilo ispred N Pazara i na platou a u trećem na povratku ka Pogrebini. Tek tad sam počeo da gledam reljef ispod sebe i oblake iznad. Kao da sam prešao u neki drugi mod. Svo ostalo vreme sam samo procenjivao svoju razdaljinu do sledećeg stuba i razmišljao koji stub da hvatam kada ih je bilo više ispred mene. Ono što sam primetio (možda pogrešno) je da dobri takmičari izuzetno usko i efikasno vrte termiku. Takođe se nekoliko puta desilo da cela grupa (obično je to grupa koja je u zaostatku) vrti slabu termiku dugo i uporno iako se u vazduhu oseća da je raketa blizu, obično odmah pored. Tek kada se neko odvaži da zagrabi dalje i nabode bolje dizanje (u ovom slučaju sam to uvek bio ja) svi prelaze ispod njega.
Takođe se još jednom pokazalo kao tačno ono što je Gugi pričao prošle godine u Makedonji, da savko leti u grupi sa pilotima koji su njemu slični. Imam utisak da sam u oba zadatka veći deo trke vozio sa istim pilotima. Iako sam za većinu smatrao da nemaju pojma, nekako uvek zaglavim u istom stubu sa njima.

Posebno me je nervirao neki Japanac (predpostavljam) sa Icepeakom 8 koji je baš dugo bio blizu mene u trećem zadatku. Termika je u tom delu generalno bila slaba, iskidana i rasuta, tako da je u svakom krugu bilo po tri uspona i nispona. Vrtelo je nas 5 - 6 ali Japanac i ja smo nakako sve vreme bili na istoj visini. On je uporno pokušavao da suzi krug i mene je sekao tako da sam morao da širim krug. Što je najgore posle XY krugova smo i dalje bili na istoj visini. Ali to izgleda njemu nije dalo nikakvu ideju da je krajnje nepotrebno da tako zalama i mene izbacuje iz kruga. Najgore od svega je što sam u jednom trenutku ne zbog strategije ili znanja već isključivo zbog njegovog stila letenja, relativno nizak krenuo dalje. Samo da pobegnem od njega. Kad ne lezi vraže u sledećem isto tako iskidanom stubu sada već ozbiljno nisko eto ti njega! Opet u mojoj visini i opet Jovo na novo... A i svih onih 5-6 gladera od malopre eto ih ispod nas.

Na kraju još da kažem da sam za vreme obe trke toliko bio zauzet samom trkom da većinu vremena nisam uopšte znao gde sam. Mislim iznad kog dela Kopaonika ili doline letim. Trnavu sam jedva prepoznao (sa 3200 :D :D :D ) a za N Pazar sam mislio da je Raška... U slobodnom letenju možda ne uvek ali 90% vremena znam iznad čega i ka čemu letim.
Do not underestimate the power of stupid people in large numbers!!!

Offline deki-ns

  • Čovek ptica
  • ***
  • Posts: 624
  • Karma: 1127
    • global access
  • Ime i prezime: Dejan Valek
  • Glajder: 777 ROOK2
Re: Polish and Serbia paragliding open 2017.
« Reply #5 on: 30 August 2017, 16:38:47 »
Evo i jedan video od mene

http://globalaccess.co.rs/


Svako poletanje je dobrovoljno, a sletanje obavezno...

 

Iznad Srbije 2017
JV team - skorašnji letovi
'tice JV foruma 2017