Strah

[Ivy in the sky]

Da li se i koliko plashite??
i kako hendlujete strah??
i koliko razmishljate uopshte o tome??
za vreme i posle letenja..turbulentnog letenja 
ili ne daj boze neke kritichne situacije
jel imate neke posebne tehnike kojima se reshavate stresa koji se neminovno desi??


 bicu srecna i sa dva odgovora na ovu temu  :-*

[JuVentus]

Da naravno, svaki put pre poletanja osetim da sam se malo usr'o - često osete i drugi ako stoje niz vetar od mene. Pravo da ti kažem, kad se jako bojim onda odlučim i da ne poletim,  mislim da je to mene poštedelo nekih sranja koja su mogla da mi se dese da sam se ipak upustio u akciju.
Pre nekih nedelju dana u Kg-u sam leteo sa Denijem i u jednom trenutku sam primetio da se više ne krećem unapred već ćak pomalo unazad. Nagazio sam spid skoro do kraja(frka bila jer je ujedno bilo i jako turbulentno) i stajao sam u mestu. Na sve to pukne mi jedna asimetrija (oko 40-50%) sto me je dodatno vratilo unazad. Bilo mi je jako neprijatno, ali u glavi sam sebi ponavljao "sad si u vazduhu - kontroliši situaciju - koncentriši se - saberi se pa kad sletish možeš slobodno da plačeš ko  pi#ka". Tako je i bilo.
U većini kritičnih situacija u kojima sam se našao do sada uvek sam gledao da pored jednog rešenja smislim i alternativu. Čim vidim da je ima odmah se lakhe osećam i retko kad sam morao da je izvodim.

Po meni strah pre letenja je dobra stvar. Iako te nekad spreči da letish sa drugima, nekad ti ipak spase glavu!!

Pozz

[Zligor]

Mene hvata strah i dok citam sta je Ivana pitala 
Mislim da me uvek hvata strah kada razmisljam na tu temu, ali u vazduhu ostanem pri sebi samo zbog onoga sto se u skoli moze nauciti, na papiru, ili u letenju ali to ne raditi Dobro je znati fiziku, oscilacije, klatna, pritisak, aerodinamiku... sve, sto vise to bolje. Onda znas sta moze da ti se desi, a sta ne, i samo ostaje da se leti i uci meteorologija (kako pobeci niz vetar u kriticnim trenucima... )
Sto vise znas, manje se plasis i krila postaju deo tebe

[dino]

Moje iskustvo je da nakon loseg letenja i posle letenja u kom ste imali bilo kakav otkaz ili deformaciju koja vas je ozbiljnije uplasila, netreba praviti veliku pauzu do sledeceg letenja!
Pauza prija ali ce vam trebati dosta da se vratite na staro samopouzdanje!
Imao sam dosta nezgodnih momenata pa cak i otvaranje rezerve ali je zelja za letenjem uvek jaca od svakog straha!
Vazno je ne srljati i biti svestan svog nivoa znanja tj. neznanja!

[Sale]

Ima Ozonov Performance Flying gde su posvetili paznju i ovome. Sustina je, kako tamo kazu, da treba razmisljati pozitivno ili cak pevuckati omiljenu pesmicu, jer strah dovodi do preteranih reakcija koje samo mogu da pogorsaju bilo koju losu situaciju. Ovo se odnosi na strah koji moze da se javi u toku letenja. Strah pre poletanja ne bih nikada pokusavao da pobedim jer to kad tad vodi u srnj...

[Igor]

Da li se i koliko plashite??
i kako hendlujete strah??
i koliko razmishljate uopshte o tome??
za vreme i posle letenja..turbulentnog letenja 
ili ne daj boze neke kritichne situacije
jel imate neke posebne tehnike kojima se reshavate stresa koji se neminovno desi??


 bicu srecna i sa dva odgovora na ovu temu  :-*

Veoma dobra tema....
Prvi samostalni let sam napravio u junu 1980. na jedrilici Blanik u svojoj 16. godini...ranije nego sto su se mnogi ucesnici foruma i letaci, na moju veliku srecu i srecu vazduhoplovnog sporta, i rodili. Nakon toga sam leteo na oko 30,40-tak tipova aviona ,ul,zmajeva a sada i paraglajder.
Strah kod pilota (letaca) je nesto najzdravije i ko ga ne oseca netreba ni da leti.Strah se savladava dobrom trenazom, ucenjem pa i gledanjem drugih.Ne postoji covek koji ga ne oseca, postoje samo lazovi koji to ne priznaju.Strah je nesto sto ce vas dovesti do toga da letite dugo godina i da uzivate u letenju, tera vas da u svakoj situaciji razmisljate racionalno terajuci mozak da izvuce maksimum iz svega sto ste do tada naucili i iskusili.Ne postoji ni jedan slican osecaj onome kada osetite da vam se digla kosa na glavi i pokusava da ogurne kacigu, usta postanu suva a mozak radi 300 na sat.
Iz svoga iskustva tvrdim da je mojih 28 godina letenja isto sto i 28 godina straha ali kada bolje razmislim to je upravo ono sto me i opredelilo za letenje. Sada mi se sve cesce desava da samo prosetam glajder i sistem i to mi uopste ne smeta jer mi je dovoljno da izadjem na padinu i uzivam u svakom trenutku gledajuci druge i kao da sam i sam gore sa njima.Na zalost sada mi trebaju posebni uslovi da bih poletio jer mi noge ne dozvoljavaju da napravim vise od par koraka.
Kada sam se tesko razboleo pre par godina i izgubio sve dozvole za letenje okrenuo sam se paraglajdingu jer nisam mogao bez letenja,neba, visine ....adrenalina na koji je organizam navikao... to je nesto sto meni obezbedjuje dusevni mir.
Jos jednom tvrdim da je strah najvaznija letacka emocija a prevazilazi se jedino trenazom, iskustvom i ucenjem.

[Ivy in the sky]

e pa lepo 
hvala vam puno na lepim odgovorima
zadovoljna sam 
i ja znam da uvek moram da kopam po neprijatnim temama
chak je i mene uhvatio strah kada sam ponovo videla ovu temu

ja sam tek na pochetku svega ovoga
i na pochetku chak nisam imala strah uopshte...prva trmika super,druga isto super..
a onda me je jedna tako dobro prodrmala 
bash je bilo nezgodno..umalo nisam zavrshila u svom glajderu...
ali srecom...
moj nachin je bio da pauziram...jer sam morala preziveti,proziveti nauchiti sta i gde sa tim...
ali nije dugo trebalo...

dakle to i jeste cilj
da sa sve vishe znanja i iskustva taj strah ne bude vishe neprijatan osecaj nego se sa sigurnoshcu pretvori u ono sto se zeli 

[Ivy in the sky]

cesta je pojava da ucenici/pocetnici nemaju strah... razlog ovome jeste i to sto ne znaju sta sve moze da se desi, nemaju svest o onome sto kod nekih iskusnijih izaziva strah, a iskustvo je ono sto im manjka... I onda se desi da odjednom se nadju u slozenim uslovima, sa kojima se jos nisu sreli... ("vatreno krstenje") i bespotrebno navuku strah, koji ih moze u nekim slucajevima i kociti u daljem progresu... vazno je tada nikako ne praviti pauzu, vec pouceni prethodnim iskustvom, to sve pridobiti u nasu korist.

pa da,
ali niko ne moze pripremiti pochetnika na ono sto ce mu se desiti
osim ako sam nema neka slicna iskustva od ranije
tako da ako se a izvesno je da hoce se uplashiti
i ako odustane..to je to..
ili ako zna sa sobom i da izhendluje osecaje i izadje jachi
i tada je to to...
:-*

[Ivy in the sky]

neko "hendluje" osetjaje, a neko glajder...  Besomucnim ground-handlingom ja mislim da se najvise intimizujemo sa krilom... sami na brdu, samo vetar, krilo i nebo iznad nas... sjajno! Onda zatvoris oci i pustis osecaje da te obuzmu... BUKVALNO osetis kako ti krila nicu iz ramena! E to je letenje! Tako se oslobadjamo, opustamo i oslobadjamo svakog straha.

 :-* :-*

[Igor]

Ovo se zove nemati strah.....ili biti nenormalno uporan.....
Najvise mi je zao krave....
http://paraglidetv.com/videos/paragliding-accidents-incidents-siv/lets-do-it-again.html

[Ivy in the sky]

Ovo se zove nemati strah.....ili biti nenormalno uporan.....
Najvise mi je zao krave....
http://paraglidetv.com/videos/paragliding-accidents-incidents-siv/lets-do-it-again.html

ahahahahaha
to se zove nemati mozga
jadan on kada mu niko nije rekao da ne mora da trchi toliko
a jadna i kravica 

[flyingheart]

Ivy, lepo sto si otvorila ovu temu, jer je to najcesce pitanje sa kojim se susrecemo u razgovoru sa ljudima... Da, srah postoji...ali koliko i kada...hm...to je vec kompleksnije...

Osnovno je, verujem kao i svi letaci, a to je da nemam(o) strah od visine 

Strah, ali u pravom smislu te reci, koji sevne iznenada, mi se javlja kada sam kuci i to u izuzetno retkim momentima koji isceznu za tren...

Pozitivan strah na startu, je onaj koji me tera da jos jednom i izvrsim kontrolu opreme, isplaniram donekle let i potpuno spremna krenem.
 
Iskustvo nije nista drugo nego nase greske i razlicite situacije u letu, jer svaki let je prica za sebe...Greske se desavaju, ali stalno treba uciti, govoriti, gledati druge, podsecati se, jer mi ljudi malo zaboravljamo 
Skoro mi se desilo da sam napravila gresku. Naime, u principu pre poletanja proverim samo A gurtne i kad ledjnim startom se uverim da je sve u redu, okret i poletanje, medjutim... pre neki dan (oprobavajuci novi teren pogodan za pad. jed.) tek kad sam poletela shvatim da mi leva komanda ne reaguje ni 1cm...uplela se 3-4 puta kroz poprilicno dosta konopaca. U prvom momentu po inerciji javio se strah, a onda je usledilo osmatranje terena i usmeravanje za bezbedno sletanje, a vec u trecem momentu posvetila sam se odmrsivanju komande...trebalo je par trenutaka...komanda je ponovo u funkciji, ali od padinskog jedrenja nista jer sam izgubila potrebnu visinu  :o

Desi mi se da me obuzme strah posle dosta sati, posto prodjem kroz neku neocekivanu situaciju, ali kako su neki pre mene napisali, treba se sto pre vinuti u visine, da se strah razbije, tj. da se ne bi kumulirao. Uvek sam tako razmisljala bilo da se radi o letenju ili nekom drugom sportu. Deluje