Dragi drugari sportisti!
Zovem se Verica, '83. sam godiste i zivim u Beogradu... Je l' to dovoljno za pocetak, m?
Ok, ajmo dalje...
Od kad znam za sebe zelja mi je bila da letim i kako je moj moto bio: "Treba verovati u cuda da bi se dogadjala.", nikad nisam mislila da je to i apsolutno nemoguce izuzev u retkim trenucima (ali to brzo prodje bas kao i svaki trenutak). Do neke svoje 15-te godine znala sam da postoji padobranstvo kao sport koji bi mogao iole da zadovolji moju zelju, kazem "iole" jer nije isto leteti i padati. E onda, nakon kraceg perioda, saznajem za paraglajding, mmm...i...krecem u akciju ostvarenja zivotnog sna...Kad ja tamo, a ono medjutim...Sa 16 god. nisam imala saglasnost roditelja (mogla sam to da razumem, ali ne i da opravdam). I tako sam ja cekala cekajuci da postanem punoletna...i sa 18 god. pocinju moja odvajanja od zemlje, odnosno rekreativno bavljenje paraglajdingom.
Uzivam u prirodi, volim sportove u prirodi i kad god sam u prilici volim da odem na letenje, klizanje, plivanje, karting, skijanje, volim voznju bicikla, rolera, skutera na vodi, a tek voznju rollercoaster-om, luna parkove i tome slicno.
Medjutim, nikad nisam uzivala u sportovima kao sto su kosarka, odbojka, tenis, rukomet...
Inace nemam takmicarskog duha sto ne zam da li je bas dobro...(potpuni sam entuzijasta:)
Volela bih da, kad se oslobodim svoje najvece obaveze, studiranja, osetim cari slobodnog pada tj. padobranstva.
Ovo je prvi forum koji mi je privukao paznju pa sam se registrovala iz razloga sto na jednom mestu mogu naci dosta stvari iz oblasti mojih sportskih interesovanja. Razmena iskustava ovim putem je i mogucnost da se svakako nesto i nauci i steknu nova poznanstva.
Veliki pozdrav svima!
vfh
