|
paraguging
|
 |
« Odgovor #1 poslato: 06 Februar 2012, 20:02:11 » |
|
Здраво,
у најкараћем, иако то није баш једноставно:
1. Сваки пилот мора да буде свесан својих пилотажних могућности, психичког и физичког стања, могућности своје опреме, микрометеоролошких значајки терена (конфигурација, јачина ветра, време полетања, прогностички модел, искуства са тог терена и друго...), па тек онда да полети. Морам рећи да у Србији има све више пилота који се не одлучују на полетање само због тога што је неко већ у ваздуху и једри на јаком ветру и искиданој термици.
2. Мало скретање ветра од оптималног правца може да изазове појаву турбуленције а о појачанју интензитета да не говорим, турбуленција је функција квадрата брзине ветра, ако се томе дода и јака термика онда се ови фактори суперпонирају. Турбуленција испред страта је у овом случају сигурна и тешко је избећи последице. Резултати се огледају у мањем несиметричном подвијању крила, управо са оне стране са које долази (бочни) ветар али није правило, до великих несиметричних колапса или фронталног колапса.
3. Знамо да су колапси на малој висини тешки за санацију (пилот се још није ''загрејао'', мањак висине, могућа скретања са курса и удар у природне препреке...), зато је неопходно да пилот остане прибран и добро процени висину, брзину енергију и притисак у крилу. Највећи непријатељи у овој ситуацији јесу пасивност пилота и прекомерна употреба команди, смирена и одмерена реакција пилота је неопходна. Употреба резерве је скоро немогућа, због веома мале висине, али није искључена.
4. На нету има небројено пуно видео примера, па погледајте. Прелажем видео снимке са управо завршеног СК у Мексику, и најбољи светски пилоти у веома термичним условима могу да имају озбиљне проблеме..
Да се вратим на снимак, дан је очигледно јак по ветру и термици, ветар долази мало са пилотове десне стране. Крило својим осцилацијама указује на присуство турбуленције /може се обуставити полетање и сачекати пар сати на смиривање/.
Пилот полеће и задржава курс полетишта, требао би да усмери крило у своју десну страну за 5 до 10 степени, дешава се колапс, пилот добро ради телом, лева рука помало исхитрено ''пумпа'' , у принципу санација је била одмерена и добра. По проласку кроз турбулентни слој крило се потпуно нормализовало, доказ да је то турбуленција мале висине због утицаја препрека и термичких окидача.
Закључак:
1. НЕ полетати ако је турбуленција очигледна и превазилази могућности пилота и стартног места.
2. Ако је могуће, прекинути старт-полетање (веома ретко али могуће).
3. Немогуће је прекинути старт, поставити крило у правац ветра и максимално активно летети.
4. У случају колапса, одмереним пилотирањем одржати брзину, курс па тек онда санирати крило, нема пасивности нити прекомерног (грубог) командовања.
5. Ако је крило због колапса неуправљиво, активирати резервни падобран. У дефициту висине, припремити се за падобрански доскок са колутом.
Поздрав
|
