Vrlo zanimljiv dan u Vrscu, pogotovu Roletu i meni. Svetlana i ja stizemo oko podneva na Kulu, na poletistu gomila letaca i svakog casa ih pristize jos. Vetar fino duva ali je sa desna. Polece par pilota i polako penju ali znatno slabije nego sto bi se ocekivalo po toj jacini vetra. Termika slaba, iskidana i opkoljena nisponima. Role i ja krecemo jedan za drugim i isprva deluje da ce biti ok. Svi se drze na visini malo iznad starta, polako penjemo i Role i ja. Svetlana (koja je poletela ranije) me zove da predjem na drugo brdo, desno od starta gde je pocela da radi termika a i padina bolje drzi. Krecem za zenom, ali na putu nailazim na neki balon koji mi se ucinio dobar pa pokusavam da penjem. Na zalost, brzo prestaje da dize i pocinje nispon. Zbog ovog me Zoki naknadno opemenuo da treba da slusam zenu, a ne da se pravim pametan, uz savet da samo treba da vicem "Da draga", verovatno na osnovu licnog iskustva.
Vise i ne mogu da predjem na drugo brdo jer sam vec dosta ispod starta. Uspem malo da ispenjem u useku (i dalje sam ispod starta) i polako prelazim na drugo brdo ali nema vajde. Nista ne radi. Gledam drvece sa nadom da cu da vidim da negde otkida stub ali nista od moje potrage. Za to vreme se Role provodi slicno kao ja. Pokusavamo zajedno da najdemo neko dizanje ali polako i sigurno gubimo visinu. Bijemo bitku, ali slaba vajda. Za razliku od nas dvojice svi ostali su iznad starta. Na kraju odlucujem da krenem napred jer sam vec poprilicno nisko sa nadom da cu napred naci neki stubic. Opet nikakva vajda, moram na sletanje. Role ide za mnom, i hvata neke baloncice, cak uspeva i da ispenje malo i vrati se na padinu. Delovalo je kao da ce uspeti da se izvuce. Na zalost, opet curi i slece. Zajedno gundjamo na livadi i gledamo ostale kako jedre. Sta je tu je. Vracamo se na start, vetar jos vise sa desna i dosta pojacao. Dobar deo letaca slece, sto zbog umora sto zbog jakog vetra. Role polece, ja opet za njim sa namerom da se popravimo za prosli let. Ovog puta druga prica i ako je na samom staru delovalo da ce opet da se curi. Jak vetar, zivahni stubovi i baloni, ali se penje sa sigurnoscu. Na oko 500m iznad starta (oko 900m ASL) probijamo inverziju, turbulentan sloj, pa naglo zahladjenje (jos uvek letim na kratkim rukavima i uzivam u tome
) i vazduh postaje prozracniji. Ono ruzno sivilo ostaje ispod nas. Ne znam za vas, ali ja se uvek obradujem probijanju inverzije i cistom pogledu sa visine. Role predlaze da idemo do table. Krecem prvi ali me na putu cekaju samo nisponi. Role krece linijom dalje od brda i prolazi znatno bolje. S obzirom da je vetar sa desna vrlo sporo se probija. Blizu table kapiram da cu do nje da stignem poprilicno nisko i da cu morati da se cupam ako nastavim. To mi se nije svidjalo pa se vracam prema Kuli, Role se snasao bolje i nastavlja prema Gudurici. Ostatak letenja se sastojao od setanja gore dole, sporog probijanja u jak vetar i uzivanja u visesatnom letenju.
U medjuvremenu su poleteli nasi akro piloti. Pera zaredjao infinity, helico to helico, McTwist (ako sam dobro video) i jos ponesto (Pero?) Adrijan vrti SATx2. Zoki je radio nesto, ali sam video samo izlaz iz manevra. Za to vreme ja uzivam sa visine gledajuci ih. Na startu neka decja ekskurzija, klinci odusevljeni i dernjaju se ko blesavi. S obzirom da je vetar poprilicno pojacao, kasnije je poletelo jos samo par leteca sa brzim krilima.
Da napomenem da sam se na sletistu posle prvog leta hvalio Roletu kako nikad nisam imao veci kolaps u Vrscu, da bi u sledecem letu popio pristojan frontalac. Pouka: jezik za zube
Sllike nemam, ako je neko slikao/snimao neka kaci. Takodje ako ima nesto da doda samo neka izvoli.
