Dugo smo razmišljali da li da krenemo jer meteo situacija nije obećavala (Sv. Ilija je to) ali ipak krenusmo pa šta Bog da...
Pošto kao i obično okasnismo, pa kad se ispesmo na planinu, počeli su da nas opkoljavaju tmurni oblaci i mi molismo Boga samo da ne pusti kišu a sa jakim vetrom ćemo nekako da izađemo na kraj...mislismo mi...
Stari paraglajding "lisci" izletoše odma i na "spid" a ja osta da namontiram moju skalameriju za snimanje i da se nameštam "ko mlada prvo veče" te me sustiže jak vetar ali sam to uvideo tek kad sam izleteo te me je preduvalo pa sam morao "prinudno da sletim " blizu stene".
E sad ponovo pešačenje sa opremom na start (oblila me 2 znoja)...kad sam stigao na start a ono još jači vetar i još niži oblaci...
Odlučio sam da mudro sačekam i da istrpim "zajebanciju" mojih orlića preko radio stanice...
Sam...čekam da prođe jedan oblak, pa drugi, pa treći...i poče polako da se pojavljuju prozori i stidljivo sunce i čini mi se i vetar malo oslabio...
Odlučio sam "idem" pa naglas rekoh: "planino ostali smo sami ti i ja, ja znam šta ću a ti gledaj šta ćeš ti" i izletoh...
Na slikama se vide (dok smo se vraćali peške posle sletanja u Ćovdin)- naše dete (koje moramo da podgojimo) Milan, Rođa (koji zna svaki kamen, travku i vetrić i stubić na Krilašu i još po nešto), Žika kako se izdvojio i sam ŽDERE ukradene šljive i start na Krilašu...
3 vidoja budu...
Poz. Miša
