Ulazak u stub / udar vetra

[Pumba]

Sa zeljom da malo podstaknem letace na forumu da malo "teoretisu" resio sam da postavim ovu temu.

Na pragladingforum-u se zadnjih dana vodi podugacka diskusija o tendenciji glajdera da "ode" nazad ili napred na ulasku u stub i jos nekim tamo koeficijentima, refleks profilima... Tema o shark aeroprofilu i R11 je izrodila je jos par tema.

 

Zakljucak koji mogu da donesem na osnovu onoga sto su tamo ljudi napisali, moje analize, i iskustva u letenju je sledeci:

- Na ulasku u termal svaki glajder, vise ili manje tezi da krene napred. U kojoj meri zavisi od glajdera (samo da se razumemo, pricam o modernim glajderima u ok stanju ne o krpama).

- U koliko glajder "ode" nazad radi se o udaru vetra. Kako se brzina glajdera malo poveca zbog udara, doci ce i do malog penjanja tako da ova situacija vrlo lako moze da zalici na stub - glajder ode nazad i osetimo da nas malo"povuce" na gore ali posle toga nista. Ovo vrlo cesto moze da lici da smo "udarili" u jak stub koji nismo mogli da probijemo. Sad kad razmislim, upravo kad mi glajder u takvoj situaciji ode nazad posle nikad ne nadjem dizanje ispred. Kad glajder krene napred UVEK se tu nalazi stub.


Mozda je nekom ovo ocigledno ali ja ove dve stvari do sada nikad nisam tako povezao barem ne tako ocigledno. Ima situacija kad znam da se radi sigurno o udaru i tu nije nikad bilo dileme. Ali u uslovima kad ima termike, pogotovu kad je iskidana, ova dva slucaja mogu da se lako pomesaju.

Kad se napisu jednacine dobija se rezultat da ce galjder ulaskom u stub uvek teziti da krene napred. Po jednacinama glajder nikako ne bi mogao da bude stabilan ako na ulasku u stub (povecanje napadnog ugla) krece nazad (sam dodatno povecava napadni ugao). Odnosno, glajder bi sam otisao u stol.

Primer koji mi ovo potvrdjuje je situacija kad na relativno jakom vetru i na terenu koji je na vrhu ravan podignete krilo na ravnom delu i sa krilom iznad glave krenete napred, kad dodjete do ivice (tu je strujanje uspono - povecao se napadni ugao) glajder uvek krene napred i morate da ga dobro nakocite da bi se zaustavio.


Zanimaju me vasa iskustva sa ulaskom u termal i udarima vetra kao i vase shvatanje i razlikovanje ove dve situacije. Ovde govorimo iskljucivo o ceonom ulasku u stub. Jedna od bitnih stavki kako ovo utice na letenje je sledece: Ako glajder 'ode" pozadi i malo vas podigne onda se ispred ne nalazi stub vec je to bio samo udar vetra i nema razloga da ga trazite (stub) napred. Ima situacija kad sam radio ovo, ocigledno pogresno.

[Miki]

  za temu  

Postoji jedan, mozda nesto pouzdaniji, nacin za ocenu da li se radi o ulasku u stub ili o naletu vetra, a to je pritisak na komandama. Pri ulasku u stub, skoro uvek (mozda postoje izuzeci) ce se pritisak na komandama (otpor koji komanda pruza pri povlacenju) povecati u odnosu na njihov normalan otpor u stabilnom vazduhu, nevezano za to da li glajder krene napred ili nazad. Dakle, glajder "ode" napred/nazad, i ako se tada pritisak na komandama ili komandi (ako je pilot krenuo u zaokret) povecava, t.j. komande daju jaci otpor, skoro sigurno se radi o ulasku u stub. A ako je tada pritisak na komandama isti kao u stabilnom vazduhu, ili cak nesto manji, onda je to udar vetra ili ulazak u nispono strujanje. Da napomenem da jacina pritiska koji se oseti u komandama moze da bude ponekad jedva osetna, u zavisnosti od jacine (i ponekad sirine) stuba u koji se ulazi i od ostalih meteo uslova datog dana. Jacina pritiska je takodje razlicita na razlicitim glajderima.

Sto se tice kretanja glajdera unapred/unazad pred ulazak u stub u vecini slucajeva mi se desavalo da glajder zagrabi unapred. Ali to nije ravno iskakanje glajdera unapred, vec tada glajder ujedno povlaci i na gore i oseti se povecana sila u sistemu veza, cak moze ponekad i da krene u blagu rotaciju ka centru stuba. Mada na proslogodisnjem XC takmicenju u Kraljevu situacija je bila takva da glajder pri svakom ulasku u stub iz normalnog polozaja naglo ode unazad i dizanje traje samo dok je glajder u tom polozaju iza pilota, nakon toga sledi ispadanje iz stuba, t.j. stubovi su bili jako uski. Tako da se ne moze reci da je stopostotno pravilo da ce glajder pred ulazak u stub da ode unapred, vec to zavisi od trenutnih meteo uslova i mikroklime terena. Ako su u pitanju vrlo siroki, ne previse jaki stubovi, glajder moze i skoro potpuno ravno da udje u njih.

[Pumba]

Hvala Miki na odgovoru, taman sam se uplasio da nikog ne zanima

Moje iskustvo i logika se u potpunosti poklapa sa tvojim. Tacno komande pocnu da vuku na ulazu u stub sto je i logicno.

Ulazak u stub izgleda kao sto si opisao, glajder krene napred i na gore, tacno znam o kom osecaju pricas i to se u potpuno slaze sa logikom. Govorio sam samo o kretanju napred kao o uproscenom modelu onoga sta se dogadja, naravno, kao sto si rekao glajder krene i na gore.

Sto se tice malih i ostrih stubova, danas sam dosta razmisljao o tome. Problem koji se pojavljuje pri analizi takvih situacija je sto se sve odvija previse dinamicki tako da standardna analiza ne moze bas da objasni sta se desava. Prvo, u slucaju jakih i ostrih stubova indukovani otpor ne raste kao sto se to obicno racuna. Kako su reakcije/prelazi vrlo ostri mora da se uzme u obzir i povecani otpor tokom stvaranja pojacanog indukovanog otpora. U klasicnoj aerodinamici ovaj period se smatra kratkim i ovaj otpor se nikad ne racuna. Uski stubovi su slucaj kad je za razumevanje ponasanja neophodno da se uzme i ovaj dodatni otpor. On je posledica energije potrebne da se vrtlozi na krajevima krila povecaju, da tako slikovito kazem.

Takodje ovo kratkotrajno, naglo povecanje otpora moze da doveda da u vrlo uskim i jakim stubovima krilo krene prvo nazad suprotno onome sto daje "standardna" analiza.

Jos jedna stvar koja doprinosi tome je da, posto je pg spora letilica, deo napadne ivice bude u stubu dok izlazna nije. Ovde je strujanje oko aeroporfila potpuno drugacije nego sto se to igde razmatra. Najcesce se razmatra situacija kad je oko profila svuda uniformno strujanje. Trebalo bi razviti poseban softver koji bi mogao to da simulira. Za sada, nista u cemu sam nema takvu mogucnost.

Dakle, generalno, krilo tezi da krene napred i na gore kao sto si opisao. Naravno u siroke i slabe stubove moze da se udje skoro potpuno ravno, pogotovu sa novijim glajderima.

Sto vise ucim to kapiram koliko je pg slozena letilica ako zaista zelis da razumes i izracunas sta se desava. Pojavljuju se problemi i situacije koje se u svim drugim situacijama u vazduhoplovstvu zanemaruju kao previse kratke i nebitne. U paraglajdingu zaista postoji mnogo specificnih problema koji se nigde drugde ne pojavljuju.


Pozdrav

[Zligor]

Pa da, zato se kaze zagristi termal
Treba sto cesce leteti u termici da bi se lepo izostrio i osecaj za vreme. Tajming je jako bitan. Uvezbati kalkulisati i sa silom u komandama i sa vremenom za koje se sve to deshava, jer se tako oseti promena vertikalnog ubrzanja, a ne samo brzine. Saznash uvek pre varija
Krucijalno za letenje u tankim uslovima, kad treba iskoristiti svaku termiku, a i zavrteti kad naidje nesto dobro.
Kad nestane pritiska u komandama, a ono i dalje penje ali sad sa 2m/s umesto 5m/s. To ce biti sluchaj ako je gubitak pritiska trajao mozda sekundu ipo, ali ne i dve. Ako je 2s onda smo definitivno ispali iz stuba. To je samo primer. Procena je uvek razlichita i zavisi samo od snage termala, mada i od nagiba u zaokretu, tada se ta sila "preliva" iz jedne ruke u drugu
Naravno, postoji veca verovatnoca nekog kolapsa/negative ako su stalno nakochene komande. To treba imati na umu. Uvek odrzavati brzinu!!!
Mada ko je jako visoko, i ima dobru rezervu ili dve, moze i u rikverc da leti i da vario vrishti. Tako prvaci odrzavaju liderske pozicije na takmichenjima, povecanjem rizika