Tvrdoglavost

[Taki]

Pocetko prvih lepih dana pocetkom marta 2005 godine odlazim tada sa clanovima kluba ekstremnih sportova SOKO Beograd na zapadnu stranu Titelskog brega. Uslovi su bili idealni vetar 2-3 m/s topao dan.
Posle odradjena 4 uspesna desanta doslo je do opustanja i pomisli u glavi to je to ja znam da letim,al nije bilo bas tako.
Naime pred polazak kuci planirali smo da uradimo jos po 1 desant.
Podigao sam krilo ledjnim startom nakocio ga i u toku okreta krilo ja malo otislo u levu stranu sto sam uspeo da ispravim i opet uradio istu gresku seo u sistem veza bolje receno bacio se u njega i s obzirom na strminu opadine kada je krilo krenulo na dole nisam uspeo da ostanem na nogama nego sam poleteo licem napred i pao na rame sto je prouzrokovalo naprsnuce kostice na lopatici levog ramena.

Povreda mojom greskom i zbog OPUSTANjA
POZDRAV

[JuVentus]

e Taki
Ti si stvarno kralj ove rubrike

Pozz Djole

[Taki]

Cekaj sam da vis ima toga josh a bice i smeha i zanimljivosti,al ne moze sve odjedared da se napishe. Pozdrav

[Taki]

Doduse ja pisem sve svoje greske da neko moze da nauci iz tudjih gresaka ne mora da se lomi kao neki pojedinci tj jaaaa

[live to fly]

Vidis matori ja na tom istom titelskom bregu vecito trcim do kraja i do sada nijednom nisam uspeo da sednem u onaj moj praistoriski sistem,nego sam se svaki put spustio kao Shvaba na Dravar.
Jednom zamalo nisam udario u Vojvodinin autobus koji je isao za Mosorin.Proleteo sam vozacu ispred shoferke pola metra.sva sreca pa je morao da stane zbog one zajebane rupe u koju upadne pola kola.
Poz svima

[Taki]

Moje sedanje se desavalo na zapadnoj strani kod Sajkasa i jbga kad covek misli da sve zna a ne zna koliko ne zna UH ala ser.m

[Taki]

evo ja poceh avi nastavite...............................

[Taki]

E jbga pa najgori sam od sve dece niko nista ne pise izgleda da sam se samo ja ovde lomio i padao

[live to fly]

Nesekiraj se matori.Gomila njih je imala svoje usere i gluposti svakakvih vrsta,ali nesmeju ili se stide da kazu.Samo opusteno...

[Pumba]

Hm, pa ajde ja cu. Kraj prosle godine, bio sam u drugom klubu (sad sam kod Voje) moj prvi samostalni let na Rajcu. Necu da krivim nikog pa ni instruktora kog je bolelu d za moj prvi let. Bilo je tu i nekih ljudi koji su mi pomogli od sveg srca kad su videli kakva je situacija. Hvala im! Necu da imenujem namerno nikog. Tad sam vec nekih par meseci imao svoj glajder, vezbao start vise nego dovoljno. Vetar, malo jaci. Ali laminaran. Polecem prvi put bez problema, par puta straftam levo desno  i slecem malo nize nego sto sam poleteo. Sve extra. Vracam se na start. Ponavljam sve opet i opet extra. Hm, sledi treci put. Poletanje super, jedrenje super, Sletanje pa i ne bas. Napravio sam glupu gresku i lose procenio moje rastojanje od padine. Mislio sam da imam dovoljno mesta za okret prema brdu. Sve to zahvaljujuci neiskustvu. Ne uspevam da napravim pun krug (okrecem 270 stepeni) vec slecem sa bocnim vetrom. kako je vetar bio jak baca me bocno. Slecem na noge, ostajem na istim. Ali sam jako nabio skocni zglob. Verovatno je bilo bolje da sam pustio da padnem, i tako ublazim pad. Penjem se do vrha, povreda jos vruca tako da ne osecam kolika je stvarno. Odlucujem da je dosta letenja i glupiranja za taj dan na sta sam dobio od instruktora "sta sad se*es hteo si da letis, sto ne letis". Uvece je zglob  "malo" oteko. Srecom nista nije slomljeno, ali sam imao poveci hematom na peti i nisam bas mogo da se oslonim na nogu .Trebalo mi je oko dve nedelje da se ponovo dohvatim krila a na promenu vremena me i sad ziga. Kasnije sam razmisljao i shvatio da sam imao mesta za pun okret ali pod uslovom da uradim bas ostar zaokret. Ne veci od onih koje sam pre radio ali u tom trenutku jednostavno to nisam uradio, zasto ne znam. Verovatno je bila u pitanju nova i nepoznata situacija.

Takoda ljudi, pazite ko vas uci i ko brine o vama. Ne zalicite se previse u nepoznato nego postepeno. Slusajte iskusnije i verujem da ce sve biti u redu.
Kad sam tu mozda mogu da pomenem tzv. fenomen treceg sletanja. Naime, pri teskim vremenskim uslovima, ili kad je u pitanju pocetnik koji ima problema sa sletanjem (na bilo kojoj letilici)  nakon drugog neuspesnog pokusaja sletanja pilot se obicno salje na kruzenje ili na drugi aerodrom (naravno ako je ovo moguce). Poznato je da u takvoj situaciji nervoza, trema, ego toliko umanje sposobnost pilota da je trece sletanje opasno. Mi bas ne mozemo da odemo na drugi aerodrom, ali mozda je poenta da sam nakon moja prva dva leta trebao da malo sednem, saberem utiske i odmorim. Saslusam komentare prisutnih iskusnijih pilota  a ne da srljam odmah u fazonu " e sad sam ga provalio".

Pozdrav svima.

P.S. Evo Taki nisi najgori od sve dece! Bice jos nekih mojih dozivljaja, doduse ne sa takvim posledicama ali ipak zanimljivih (barem su bili onima koji su me gledali

[live to fly]

Pogledajte u izvestajima i Brankov incident na Titelskom bregu.Lepo je covek sve objasnio za primer ostalima.

[Branko76]

Uf, kad se matori samo setim tog dana....
Znas i sam kako je sve ti ispalo, cak nam je nas Zoran  i zabranio let svima toga dana jer je jedan pilot imao nezgodu, ja sam znao da pored toga sto sam mogao ozbiljno da nastradam, znao da moram da napravim bar jos jedan let.Pre 11 godina sam imao saobracajnu nesrecu u kojoj sam totalno razbio auto, ali na svu srecu niko nije bio povredjen.Moj otac je znao da ako mi zabrani da vozim neko vreme to moze kod mene samo da proizvede strah od voznje.Tako i tog dana na titelskom sam znao da moram da poletim.Nakon pola sata sam se vinuo kod kosnica.Osecao sam se kao da sam seo u tudje krilo.Posle toga zbog posla nisam leteo skoro dva meseca.Moj sledeci let je bio Rajac, u termici, moj prv let na Rajcu u termici.Kada smo stigli bilo je dosta turbulentno, bilo je dosta podvijanja, i nesto sto sam prvi put video, harmonika, krilo se skupilo i rasirilo kao harmonika.Nije mi na pamet palo da poletim, cak sam zbog svoje tezine spakovao kao balast i par vlasa vode, tako sam sedeo, uzivao u pogledu koji se pruza sa Rajca sve dok mi moj prvi instruktor Dzoni iz kluba SOKO iz Bgd nije rekao da je slobodno da poletim,da se smirilo i da je bezbedno.Dzoni je jedan od onih ljudi koji je pratio moju letacku  karijeru, i u koga sam vremenom stekao veliko poverenje, koji nije od onoh koji ljude guraju bez odgovornosti u nepoznato, ali je isto bitno da svako od nas proceni situaciju, nase mogucnosti , bez obzira sto je neko tamo gore i leti...

[Sale]

"Mi bas ne mozemo da odemo na drugi aerodrom, ali mozda je poenta da sam nakon moja prva dva leta trebao da malo sednem, saberem utiske i odmorim. Saslusam komentare prisutnih iskusnijih pilota a ne da srljam odmah u fazonu " e sad sam ga provalio"."

Odlican izvestaj i, po meni, odlicni zakljuchci, jedino mislim da je u tvom slucaju drugi aerodrom bio desant. Gomila nas (tu racunam i sebe) ima problem sa desantom. Valjda nam je ispod casti da slecemo dvestotinak-trista metara ispod starta, pa se iz petnih zila trudimo i rizikujemo ovakve povrede da bi sleteli na start. Ja sam na tom Rajcu dva puta imao "close call" ili da kazem sletao sam na start uz preteran rizik i samo srecom izbegao povredu, a nagledao sam se onih koji nisu imali srece koliko i ja nego su odhramali sa letenja. Jednom je bilo vrlo slicno tvom raportu, a jednom sam pred samo sletanje uleteo u balonce koje me diglo nekih 15 m i onda ispustilo, tako da sam prakticno iznad glave imao stallirano krilo bez horizontalne brzine. Na dva tri metra od zemlje krilo je dobilo horizontalnu brzinu i nisam tresnuo o ledinu. Sve u svemu od tada slecem na start tek ako imam dovoljnu visinu da odem skroz pozadi i da se laganica bez letenja "u padinu" i naglih manevara prizemljim. U suprotnom idem na desant.
Konkretno na Rajcu je vrlo zeznuto sletati pri dnu padine sa koje se startuje. Ima dosta rotora od drveca i padine, a ako je suncano odatle se vrlo cesto okida termika koja moze da te lansira kao sto je i mene. Naime taj deo padine je zaklonjen drvecem i tu se skuplja topao vazduh tako da bas ti, dok sleces mozes da okines termiku i eto problema.
Sto se tice instruktora, mislim da znam o kome je rec. Ja licno ni jednom instruktoru ne bih 100% poverio svoj zivot, i bezbednost. Uz sve dobronamerne savete i dobru volju, moja je uvek poslednja. Ja sam najodgovorniji za sve sto uradim tokom leta. Uostalom samo ja znam sta se sa krilom desava, koliko je vazduh turbulentan, ili koliko mi se brzo zemlja priblizava (sve su to potpuno subjektivne stvari), i sto je najvaznije samo ja znam koliko sam se u nekoj situaciji us.o i koliko to blokira moje mogucnosti da ucinim sve sto je potrebno da bih bezbedno leteo.

[Pumba]

Sale, hvala na savetima u vezi Rajca. Potpuno se slazem da zadnju odluku donosimo sami i niko nam nije kriv. Treba realno sagledati svoje mogucnosti. Mozda ih nekad greskom i podceniti pa doci sutra na letenje citav i probati opet. Preterana sigurnost moze dovesti do losih posledica. Takodje treba potpuno iskjuciti ego iz price o letenju. Naravno da svi imamo ponos i da bi svi voleli da smo bas u tom trenutku i mi gore sa ostalima ali cena toga moze da bude velika. Mislim da je velika odgovornost po ovom pitanju na iskusnijim letacima. Trebalo bi savetima, dobrom voljom i drugarstvom da ohrabe pocetnike i uvere ih da nije sramota sto su oni na zemlji, da nije sramota sto cekaju bolje meteo uslove dok ostali lete vec par sati i da nije sramota sto nisu na istom stadijumu ko ljudi koji lete godinama kao i da svako ima svoj tempo napretka. Neko moze da nauci da dobro leti za relativno kratko vreme nekome treba vise.
Dakle, svako svojim tempom shodno svom znanju i svi srecni i zadovoljni.