Vreme je jos sinoc na Beck's zurki obecavalo da ce danas biti dobrog letenja.
Jutro je brzo doslo i mi bili na brdu "vec" u pola 12. Usput su nam se pridruzila dva kombija krcata paraglajderima i pilotima. Jedan od Jatovaca, a drugi od Belih Orlova. Po dolasku na start odmah je palo prozivanje kako mi Vrscani uvek cekamo da neko drugi poleti pa kad se uverimo da je dobro onda polecemo i mi. Odlucili smo da se to danas nece dogoditi i da necemo vise nikom dati argumente za prozivku.
Polecem ubrzo, i naravno nista. Borim se pri sletanju sa nekim baloncicima ne bi li izvrteo nesto, ali ubrzo slecem. Zamnom polecu dvojica mojih kolega letaca, (Vrscana da na pomenem
) Izlaze nesto malo iznad starta. Let traje 10-15 minuta i oni pravo na sletanje. Jos nije pocelo da radi. Polecu Vojini ucenici. Sledi povratak na start.
Sada krece termika. Svi se tiskaju na startu da bi sto pre poleteli. Jos uvek je dosta slabo. Malo se izlazi iznad starta pa se zatim spuste na pola brda. Ja jos uvek nisam poleteo. Cekam
. U pola 2 i ja polecem. Ako ne bude nista bar cu da odem na rucak. Naravno bas tada bude svasta
. Isped mene vrte Miki i jos jedan njegov kolega iz Belih Orlova. Prikljucujem im se i krece penjanje. Miki i ja nastavljamo penjanje. Stub je dosta zakosen pa se odlazi dosta iza brda. Sad sam vec iznad vinograda. Nazad se ne vracam. Vrtim koliko god ide i okrecem niz vetar. Otisnuo sam se u svoj prvi prelet.
U igri smo ostali Miki i ja. On je iznad i ispred mene. To mi dosta pomaze. On je taj koji trazi stubove.
Nastavljamo dalje. Miki odlazi dosta ispred mene i izgledalo je da je blizu sletanja. Ali onda krece da ga dize. Veliki kumulus iznad Straze spasava. Tu smo izasli do same baze i ja prvi okrecem prema Beloj Crkvi. Brzo se napreduje posto je vetar malo jaci, a i gazim spid na prvi stepen. Nije puno proslo i eto nas u iznad Crvene Crkve. Usput se nista nije uhvatilo. Miki ima vecu visinu od mene i nastavlja dalje prema Dunavu. Ja slecem u Vracevgaj. Jos ne mogu da verujem da sam doleteo dovde. Svima javljam
. Pakujem se i cekam prevoz koji je vec krenuo. Miki prelazi Dunav. Odleteo covek do kuce. Sada ce svima iz kluba morati da prizna da mu se ne svidja putovanje u kombiju. ^-^
U kolima, nazad do kuce, ne zatvaram usta. Prepricavam svaki kilometar preleta. Na kuli vise nema nikoga. Vetar je malo jaci pa preskacemo poletanje. Ide se na onaj rucak.
Sat vremena kasnije vetar slabi i vrlo brzo sedam glajdera je na nebu. Od gostiju nema nikoga. Samo Vrscani. Uziva se u padini sat vremena. Na sletanju se rade fotke pa razlaz. Sutra opet. (ko ne radi
)
Miki dodaj i ti koju rec. I slike ako imas. Ja dodajem kasnije.
