FAI Evropsko prvenstvo 2010 - Abtenau, Austija

[JuVentus]

Prvi izveštaj:
FAI1 EVROPSKO PRVENSTVO U PRELETU PARAGLAJDEROM
Abtenau, Austrija, 21. maj 2010.
Putujemo balkanskim autoputevima od ranog jutra ne bi li stigli za dana u Austriju
jer nam je svima ovo prvi susret sa ovim malim alpskim mestom i treba pronaći
rezervisani smeštaj. Za koji dan to malo mesto postaće centar Evrope gde će se za
sve nas uskoro odvijati najznačajnija utakmica ove godine. Prvenstvo Evrope u
najzahtevnijoj disciplini u paraglajdngu, preletu.
Put nije bio naporan, ali možda nam je bila više naporna kiša i sumorni oblaci na
nebu, koji nisu ništa obećavali ali verujemo onoj staroj narodnoj „..posle kiše dolazi
sunce.“
U autima gužva. Vlajko pozajmio od oca auto, napunio ga opremom, ne može više
ni šibica u njega da stane. Kod mene Mladen uglavnom spava, a kada se probudi
samo nešto priča i jede karamele.
Pozitivna atmosfera se širi, pričamo preko radio stanica, puštamo muziku. Na izlazu
iz Slovenije, policija nam proverava vinjete, misleći evo srba, sada ćemo da ih
odvalimo od kazne, ali trt, i mi se više ne švercujemo.. Evropa zdaj!
I tako stigosmo, nađosmo ubrzo iznajmljenu kuću, koja je na opšte iznenađenje
svih odlična, bolja od bilo kog hotela. Apartmani su lepi, svaki sa svojim kupatilom,
i posebno opremljena kuhinja. Sve je besprekorno čisto. A u okruženju alpski
vrhovi, pod snegom i oblacima, sa liticama od kojih dah zastaje. Već zamišljam
kako letim pored njih. Pomešan osećaj straha i sreće.
Polako se smeštamo, raspakujemo i raspoređujemo po sobama. Dušan i Mladen,
Vlajko i Gugi, i Jelena i ja.
Gugi izvlači komp, i pregledamo fotografije sa takmičenja i neke snimke i prisećamo
se kako je bilo na tim takmičenjima.
Probavamo nove speed-armove, majice, slikamo se u kuhinji. Euforija polako
počinje.
Vlajko je već u stubu, mlatara rukama, a ja se pitam kako li ćemo proći sa ovim
novim krilima na kojima imamo po par sati. Gugi je uzeo u dolasku od slovenca
polovan MacPara Magus 6, na kojem nije ni leteo niti je siguran u kakvom je stanju,
Dušan ima na Mantri R10.2 samo 35 minuta naleta, a ja na svojoj Mantri R10 oko
11h. Mladen ima nekih 24h na Magusu, a Vlajko je već doktorirao na svom Niviuku.
Odosmo nas troje malo do grada
da vidimo šta se dešava, kad tamo
nigde žive duše, kao da je pala
neutronska bomba.
Da ne poveruješ. Iako je nešto pre
21h, nijedna prodavnica ne radi,
sve je pusto. Nigde čoveka. Ipak,
nađosmo jedan kineski restoran, u
njemu sede 4 devojčice, koje nas
ljubopitljivo pogledaše i verovatno
pomisliše „odakle su sada ovi
ludaci?“.
Pojedsomo po pekinšku supu, i
neku piletinu, pobegosmo napolje, olakšani za 27 EUR, ali svakako će nam u
sećanju ostati odlično Kaiser pivo i dobar engleski jezik kineske domaćice koja nas
je ubeđivala da poručimo više hrane.
Abtenau, Austrija, 22. maj 2010.
Sutradan, u subotu odošmo malo do Salzburga, jer je padala kiša i nije bilo nekog
izgleda za letenje. Tamo nije padala kiša. Grad je prelep, prošetasmo par sati, i
usput videsmo da na obližnjem brdu lete neki piloti pg, pa smo shvatili da ako i
sutra bude u Abtenau loše vreme, dođemo ovamo, jer je Salzburg ipak malo van
planina i drugačiji je razvoj oblačnosti.
Umorni se vraćamo kući.
Usput srećemo hrvatsku
reprezentaciju koja nam
je, igrom slučaja, prvi
sused ☺.
Večeras je finale Lige
šampiona, pa čemo se
time baviti, a sutra ćemo
na registraciju, i nadamo
se letenje, pa makar u
Salzburg.
Abtenau, Austrija, 23. maj 2010.
Danas smo bili na registraciji, koja se poprilično odužila jer je bilo dosta pilota, a
ceo proces ide sporo. Prvo nam gledaju osiguranja, doyvole, pa pune gps tačkama,
pa traže papire od glajdera, itd, itd.
Ipak, posle su svi otišli na letenje na obližnje manje brdo, koje se nalazi u podnožju
zastrašujućih stena i litica. Nešto se letelo, a nešto čekalo na startu, jer je
povremeno bilo i kiše. Posl sam i ja otišao na start. Vlajko i Gugi su izlazili i na
2200, a meni se nije nešto mililo da idem na te stenčuge, već sam išao iznad grada
i tamo našao solidan stub i posle ga napistio jer crnilo koje je bilo iza mene nije
izgledalo baš dobro.
Abtenau, Austrija, 24. maj 2010.
Danas je oficijelni trening, ali prethodno generalni brifing za pilote. Sve izgleda
savršeno, pripremeljeno je sve sa nogo detalja i pažnje. Posle brifinga, uđusmo u
autobus, i sa njim za nešto više od pola sata stigosmo do žičare. Odande do starta
nam treba nekih 10 minuta gondolom. Na startu je restoran, tu je i neki trubački
orkestar. Lepimo brojeve na krila i posmatramo predivan pogled na alpske vrhove.
Zadatak 0
D08 take off
B15 cyl 3km ENTER u 14,00; 14,15; 14,30
B15 2km
B19
D08
B19
B63
ESS A02 1km
A02 cilj
Ukupno 48km
Današnji zadatak, shodno vremenskim uslovima biće u određenom rejonu koji je
zaštićen od planinskog masiva ka Abtenau, jer je duvao jak N, NW oko 20 knota.
Oblaci su našiljeni, a mi se polako spremamo.
WC je stalno zauzet...
Startujemo po WPRS listi, a Vlajko se nekako progurava i kreće pre svih nas, a
posle polako i mi ostali. Prvo Dušan i ja, a zatim Mladen i Gugi.
Kao tim imamo svoju frekvenciju 148,300 a ja sam i na „safety“, tako da javljam
ostalima ako ima nekih zvaničnih informacija.
Ispred mene, na nekih 15m, španski pilot broj 179, sa Mantrom R10 ima frontalac,
ne vadi ga, i počinje da propada ka zemlji. Zapamtio sam mu broj, jer sam ga pre
toga slikao fotoaparatom. Na momenat je popravio krilo, ali posle toga je opet ušao
u problem, usled čega počinje snažnu rotaciju. Pilot vadi Vonblon rezervu i spašava
se bez nekih posledica.
Trka je bila zanimljiva, pogotovo
nam koji prvi put letimo u ovim
uslovima. Doline imaju svoje
zakonitosti, mada ih još ne
razumem u potpunosti, a planine
oko nas deluju strašno, ali i
fascinirajuće.
Danas smo svi u golu, Gugi je
promašio startni cilindar za 80m, a
zbog bola u leđima nije baš mogao
ni spid da pritišće kako treba.
Dušan i ja smo ušli u cilj skoro
istovremeno, tj. Dušan pre mene
jer nisam stiskao spid pri kraju
trke. Ipak, ovo je bio samo trening.
Vlajko je bio ispred svih nas, a na
kraju je stigao i Mladen. To ne
znači i da je bukvalno na kraju jer
današnja trka je imala više startnih
cilindara, i vreme se meri u odnosu
na onaj u koji si ušao.
Današnji task će se pamtiti u
istoriji paraglajdinga jer je
prenošen uživo na internetu. Svi
piloti su imali transmitere, i cela trka se mogla gledati uživo na Google Earth-u,
preko sajta livetracking24.com
Što je još važnije, ovim je bezbednost letenja i pilota uvećana do maksimuma, jer
organizator zna u svakom momentu gde su mu takmičari.
Dan smo završili ceremonijom otvaranja u centru sela Abtenau. Bilo je zanimljivo, a
slikali smo se sa našim susedima i na kraju popili po Kaiser pivo (Vlajko i dalje ne
pije..).

[JuVentus]

Abtenau, Austrija, 25. maj 2010.

Na pilot brifingu koji počinje svakog jutra u 8,30 skupimo se svi tim lideri iz svih zemalja i dogovoramo se oko svega što se tiče takmičenja, a organizator nam saopštava svoje planove. Iako je vetar razarao po prognozi a i uživo, Austrijski domaćini nam rekoše da idemo na Bišling start jer nikada se ne zna..
Dođosmo tamo a ono od 8-13m/s na startu. Treba napomenuti da je start u zavetrini od nekog velikog planinskog masiva, što znači da je gore, u vazduhu još mnogo jači. Da nije ovog vetra sve bi bilo idealno. Kumulusi na sve strane.. Svi se vratismo nazad u Abtenau, a Mladen balkanski tigar, peške krenu putem planinskog venca nazad ka Abtenau. Ima sigurno više od 20km pešačenja, po raznim gudurama, tako da je krenuo u 13h, a stigao u 19h. Sreo je usput još neka tri manijaka, pa su svi zajedno išli bespućem. Najgore je što niko od njih nije znao put pa su dolazili do nekih stena i spuštali se niz njih.
Mi ostali smo se organizovali i obišli glečer Dahštajn, i glečersko jezero ispod njega. Na povratku u Abtenau vidimo nekog pilota koji je jedini leteo ovog vetrovitog dana. Bio je to Antrax, znači nema dalje... danas su balkanci j.... kevu.

Posle je bila organizovana „welcome diner“ u Abtenau. Čekamo bolje vreme i nadamo se dobrom letenju.

Abtenau, Austrija, 26. maj 2010.

Prognoza nije obećavala. Na tim lider brifingu organizator je ipak dao mogućnost da če u nekom podnevnom periodu koji će trajati 2-3 sata biti male mogućnosti za task.

Slika: Velika vlaga polako ide na gore, na bočnim planinama već se formirali ogromni kumulusi.

Odlazimo na start Bišling, 1843m. Čekamo, a u dolini oblaci. Ništa nije govorilo da će biti trka. Oko 12h poče i
kiša. Na obližnjim vrhovima se natovarili teški oblaci. Većina pilota odlazi sa vrha gondolom ka autobusima koji su čekali. Već sam se spakovao u autobus i čavrljao sa Karlom Bonačićem, kada neki piloti se počeše vraćati gore na start. Navodno nije organizator rekao da je task otkazan. Ipak, Gugi i ja i još nekolicina pilota ostadošmo dole. Sa nama i Luca Donini, kralj preleta. Salstrom Ari i još jedan finac igraju onaj penzionerski šah sa ogromnim figurama, a
mađar Galamboš i ja im sufliramo Gugi leškari. Posle pola sata šalju nam poruku da dođemo gore. Jbg, izgleda da će biti zadatak. Stigosmo gore, a ono trka već određena.

Take off D08 window open at 15,05
Start cyl D08 5km EXIT at 15,35
ESS A70 1km arr
GOAL A70 total 45,2km

Nas ubija loša pozicija na WPRS listi jer je dirigovani start. Vlajko poleće prvi jer je 223. na WPRS, zatim mi ostali jer smo između 450-og i 520-og mesta na WPRS. Praktično za ovakve trke gde se sve radi na brzinu to nije dobro jer između prvog poletanja i otvaranja trke ima samo pola sata a ima 150 pilota. Može da se postavi 7-8 krila istovremeno, ali poleće jedno po jedno.
Vlajko je već krenuo ka izlaznom delu cilindra, kada smo Dušan i ja tek raširili krila za poletanje. I onda, ono što niko ne želi da mu se desi. Zaboravio sam u svoj toj frci da zakopčam nožne kaiševe. jedva se ubacih u sistem onako nezakopčan. Pokušavao sam 15 minuta da pronađem kaiševe koji su se upleli negde ispod sedišta. Izguio sam visinu, pronađoh neki stub i izađoh u visinu starta. Tražio sam od direktora trke da sletim na start što je on i dozvolio. Sletio sam u brdo, sredio se i ponovo poleteo. U tom momentu nije nikog bilo više na startu niti u blizini. Svi su odavno već otišli.

Izlazim u bazu, i polako sam samcijat u jebenim Alpima, a iskustvo 0 bodova ☺. Rekoh, to Žeki, sada ti niko neće smetati :-D Nastavljam ali svojom rutom. Idem ka dolini, držim se nekih grebena i na krajevima useka hvatam konvergenciju tamo gde se sudaraju vetrovi između dve i više dolina, i gledam gde je osunčana padina. Samo, kada dođem do stuba, rokanje sve u 16, krilo samo brunda, a ja posmatram okolinu, glečer Danshtein pritisnut oblačinama, od kojih mu s ni vrh ne vidi.
Slika: Wind dummy leti ispod starta Bišling

Solidno sam brz, stižem i prestižem 15-ak pilota. Ne znam gde su naši, jer danas smo svi na frekvenciji za bezbednost pa neću da ih zivkam. Nastavljam sam dalje, kod neke antene jedva probijam u drugu dolinu, psujem samog sebe, kao i uvek ponavljam ono „što mi ovo treba“, ali čim to prođe nastavlja se sa letenjem i zaboravlja prethodni problem.

Slika: Glečer Danstein

Jurim 50 na sat ka kraju nekog useka očekujući da će na kraju biti ponovo konvergencija sa dolinom sa kojom se sudara ova trenutna dolina. I stvarno, tako je. Izlazim u bazu, i lagano idem napred u dolinu u kojoj vidim dosta glajdera koji su sleteli.

Neko javlja „level 3“ što znači da je veoma rizično za letenje. Sa moje desne strane radi CB, tj. na kilometar od mene roka pljusak. Levo od mene na kilometar grupa pilota se pribila uz stenčuge, roka i njih, ali ne odustaju. Više pilota se javlja da je jak vetar u dolini. Idem 13kmh, gledam onaj pljusak. Koristim „gust front“ od pljuska i držim se sredine doline jer vidim da ovi na padini cure, i da nije baš prijatno.

Damir Biondić iz Hrvatske baca rezervu usled pucanja 6 kanapa na R10 posle vađenja iz snažnog frontalca. Pada na obronak stena bez povreda. Ari Salstrom iz Finske ima problem na stenama i pada na obronke stena. Bez povreda. Pravo čudo. Marina Olexina iz Rusije prijavljuje njegov, pad. Ja javljam na „safety“ da je kiša sišla u dolinu jako blizu, a Valič javlja takođe da je „level 3“. Organizator mi kaže da nije tako strašna kiša i da nastavim?! Da ne poveruje čovek.

Slika:stene planine gde je Biondić bacio rezervu, i gde je Ari pao.

Ništa, nastavljam dalje i posle 2 minuta, organizator javlja da je trka stopirana. Pomeram se ka sredini nekih livada, tražim sigurno mesto. Idem 10kmh, slećem bez problema. Samo što sam sleteo poče kiša. Javljam ostalim srbima da se prebace na našu frekvenciju. Čujem Dušana i Vlajka. Dušan je sleteo 12km od cilja, ja 18km. Vlajko na nekih 20km. Mladen je iza mene, a Gugi na 23km od cilja. Svi smo dobro što je najvažije.

Srećem Jasena na pumpi a on poludeo. Imao je strašan kolaps iz kog se izvadio na 50 metara od zemlje. Kaže asimetrija 70%. Upao u neku rotorčnu. Tu je i Petra Krausova. Nailazi švajcarski kombi i kaže da ima samo 2 mesta. Ulazi Petra u njega, a Jasen i ja bacamo novčić ko će da ide sa njima. Odvalih Jasena kao i obično, i on ostade plačući na pumpi, a ja odoh ka Abtenau (nisam mu rekao da je novčić sa obe strane isti). Utom poče i kiša, ako se tako može nazvati potop kojeg ni brisači na vetrobranskom staklu ne stižu da smaknu.

Mladen kaže da je imao maksimalno dizanje oko 10m, a ja sam najjače imao 6,2m. Gugi kaže da je neki Swing imao strašne probleme u stubu, a Vlajko je video više frontalaca, a najupečatljiviji je bio frontalac neke Mantre R10.2.
Ludačka trka, ali svejedno, bilo je odlično. Sigurno će biti dosta žalbi na to što se trka ranije nije prekinula ali šta je tu je.

Trku je prvi u cilju završio Valič, ali ipak ovo je bila Speed Run trka što znači da je svako za sebe jurio vreme od izlaska iz cilindra. Tako da sa sigurnošću ne znam ko je bio najbrži danas.

[JuVentus]

Video dnevnik:

European Paragliding Championship 2010 Abtenau - Video Diary Pt. 1

[Flying_man]

Evropsko sutra završava?

Uh uh. Danas smo dobili obavjesti od organizatora da sutra moramo donijeti dinamički test glidera prema Section 7b. Kako se to nije radilo na natjecateljskim krilima zadnjih 6 godina sutra će na team lider brifingu past odluka ili će glideri bez testa biti  izbačeni pa će prema tome ostat tekmat se samo serial glideri ili će se evropsko nastaviti, ali će biti neslužbeno. Cijela frka je sada tu, a sve zbog Ozonovog propusta kod trolinijskog modela i Biondićevog incidenta. Moram reć da se u jednu ruku slažem sa time jer piloti postaju test kunići novih krila koje se dovode do samog ruba tehničke izdržljivosti, ali opet nije postojao način za testiranje i CIVL je to znao cijlo vrijeme ali su to zanemarivali. Sutra nema letenja, ali brifing za tim lidere je u 8:30 i vjerojatno će biti žustre rasprave.
Nešto o tome tu: http://www.paraglidingforum.com/viewtopic.php?p=205217 

preuzeto sa http://www.pjkflumen.org/

[Flying_man]

Nasi se dobro drze za sad, trka je pocela i mozete da pratite na google earthu http://em2010.ikarus-abtenau.at/ec2010.kml
Nasi su uglavnom sa vodecom grupom ili malo zaostaju.
Dusan dise za vrat zajedno sa Antraksom vodecim Valicima.