Poezija u prozi

[Svorci]

I tako,
nekad mislim se,
blago onim obicnim smrtnicima,
koji putuju i zive obicno i bez problema,
ne zanima ih da li je suncano,
koji vetar duva i
ima li oblacnosti na nebu,
ne prte velike ranceve,
ne posecuju mesta u pizdincima i
svakako ne slecu u nedodiju na dan hoda
od civilizacije ili najblizeg doktora.

Adrenalin dizu u kladionici,
a na more idu da se sunacaju i brckaju.

A, ja, eto,
oprema,
torba sa stvarima,
ranac sa elektromskom opremom:
kamera,
fotka,
punjaci,
GPS,
baterije,
blicevi,
kablovi,
varometri,
radio stanice,
lap top i
ostala cudesa koja mi znamo da nosimo.

I tako kad sam bio u vojsci,
frakturisanih ligamenata,
cekam na stanici da podje bus,
ostali vojnici imaju torbice sa prljavim vesom
a ja vucem glajder na letenje a jedva hodam.

I divim se tim obicnim ljudima,
koji nemaju ove moje muke i
savrseno ih ne intersuje
sta ja radim i
jos se cude
sta to toliko vucem na ledjima.

Nego zaboravih da kazem da me i zabole
za njih
jer ne znaju sta propustaju,
jer nisu gledali na svet 3500m nize,
nisu videli golden glory na kumulusu,
nisu bili u beloj sobi,
nisu prosli ispod,
a svakako ne iznad
duge i
nikad nisu cenili zivot vise nego ja
u trenucima kad sam mislio da sam mrtav,
a sam me Bog sveti istrgao iz ruku smrti.

I nikad se nisu smejali tako dobro
cinjenici sto su dobili otkaz,
ostali bez para,
sto su gladni,
zedni i hodaju iscepani,
i smeju se izgubljenoj ljubavi i
juranjavi za novcem i prestizom,
jer je ono sto je najvaznije za njih je tu,
na njihovim ledjima,
iznad njihove glave lebdi,
u srcima se gnezdi,
najvise ih ispunjava to
sto su upravo sisli na Zemlju
pod rezervom,
radujuci joj se kao nikada do sada.

I nikad boje nisu bile tako jake,
mirisi ostri,
zvuci cisti.

I nikad boje nisu mirisale tako,
zvuk nikad nije ima takav ukus,
miris se video kako vijori na krilima vetra,
a JA,
srecan sto sam ziv,
i niko nezna koliko mi je drago zbog toga!


Vladimir Svorcan

[live to fly]

Ovo je prelepo.Ovo su misli svakoga paraglajdiste na ovome svetu,recene u formi razumljivoj svakom normalnom coveku.

Svaka cast Svorci.
Ovo je cista ljubav prema letenju sazeta u par stihova.
Puno pozz iz NSa.

[JuVentus]

... i tako je jednoga dana,
iz srca nasheg druga Svorcana,
iscurela prava emocija jaka,
da letenje nije stvar bedaka,
veæ sport koji se vole,
pozdravlja vas drug Djole

[Svorci]

Dok vreli prdac dupe mi mije
znojna se zastava po celu vije
Komanda dobro lezi na dlanu
al glajder nekako ide u stranu

Jel ja to padam? Sta je sa krilom?
otvaraj pizda ti...milom il' silom
Vucem k'o stoka, jel to kravata?
Ni jaci ne znaju, pa ni ja "tata"

U stvari mislim se, zar ima jacih?
zar ja da pricam rezervu bacih
cekaj jos malo da vidim sta je
pa nece valjda vecno da traje

Kravata mala, samo do pola
rezerva! cvrkuce motorola
Al' gde je dupe, a gde je glava
kad je za rezervu sansa prava?

I dzaba, vec sam najmrtviji danas
lezim na travi hladan k'o sidro
Dragi moj druze iz motorole
zasto se nisi jace izdro.

Ili sad, ko je vec krivac, to ne znam
Da li je bitno, ni to ne znam
Verujte nista mi nije bitno
Osim sto me je ostalo sitno.

Pao sam na cistih nula helta
Znaci sa partijom dovidjenja
Jos samo jedan trenutak zivota
dovoljno za kratka snovidjenja.

Da li sam po listama previse srao?
Da li je trebalo da vezbam vise?
Jesam li mozda premalo znao?
O tome ne misli onaj sto dise.

Da li se pricanjem znanja sticu,
a da se retorike ona ne ticu?
Dal' su budale oni sto rade
A oni sto hvale se, buducnost grade?

Da li je nadmenost sada vrednost
ili je neka vajna vrlina?
Da li je skromnost seljacki produkt
vrednost sto gazi je gradska divljina?

Ne znam i necu da znam jer me nema
Ostavljam drugima nek sada znaju
Vrednost je kad niko nema problema
Kada svi zive i kada traju.

Ali da mogu da prepravim log
Latio bas bih se zivota svog
Da malo neke stvari sredim
Pre svega da sebe i druge ne povredim

Pa onda kada je skupina mala
Kad cak i zajedno prdez cinimo
Gled'o bih sta nam je sudbina dala
I to podelio, a ne da slinimo.

Ko ce da sefuje, ko ce da vlada
zar je to glavno, nekad i sada?
Jel evolucija odavno stala,
pa je jos uvek prava vrednost mala?

Mozda je eventualno do kesha,
ako je tako, stvarno tuga.
Ovde se toliko sitna kinta mesha
ko bi zbog toga, izjeb'o druga?

Otkud ti porivi, pojma ga nemam
Uopste, brate, cemu to vodi
Samo sloboda uma i tela
vodi ka potpunoj ljudskoj slobodi.

Znam jer sam prosao oblasti razne
Poznajem nagrade, a znam i kazne
Iako podneblje diktira vrednost
Globalno onaj sto zna ima prednost.

Oni sto seru, naizgled vode
ali na kraju puknu k'o staklo
Svako od njih bedu pobode
jer im se znanje nije ni maklo.

Epilog, mada vec mnogi ga znaju,
pistolji ne sluze za to da pucaju
Oni se koriste samo da plashe,
da se sa njima publici mase.

Pistolj i rechi, poredak pravi
oba na svoj nacin biju po glavi.
Al' da li je cilj zivota biti
ili sa drugima srecu deliti?



Vladimir Maric

(Objavljeno na VSS paraglajding listi 2006. godine)

[Nele]

Sunce zalazi...
Hita, da drugi ozivljava svet;
Eh, sto nema krila da poletim,
pa za njim, vecno, da upravljam svoj let.
Divnog li sna dok ono dole krece
Kud lete krila bestelesna,
telesna krila, vinuti se nece

[milos sky]

uh... ti stihovi... sidu leci  :lol:

[live to fly]

Cast mi je sluziti Ikaru,
rame uz rame sa vama veliki ljudi.

Sa vama koji zanemarujete vrednosti,
i ciljeve ovozemaljske vecine.

Sa vama kojima su zvezde vodilje,
vasi nepregledni snovi.

Sa vama kojima masta i volja,
rusi sve zidove pred sobom.

Sa vama koji ste bracu i sestre,
nasli medju pticama na nepreglednom nebu,
na kojem nepostoje granice.

Sa vama koji na materijalno,nasilno,
sebicno,neiskreno,podlo...gledate,
sa visine i sa gadjenjem i prezirom.

Sa vama koji ignorisete ovu ruznu
i od losih ljudi nametnutu realnost i
zamenjujete je svojom.

Neiskvarenom,cistom i pravicnom.
Sa vama,moja braco krilata.

Sa vama sam napokon pronasao svoj put.

Hvala vama i nebu,nasem igralistu i nasoj sudbini!

[Taki]

Vid stihoklepaca jbte   :mrgreen:  :mrgreen:  :mrgreen:

[SkyLord]

LEARNIG TO FLY

Into the distance, a ribbon of black
Stretched to the point of no turning back
A flight of fancy on a windswept field
Standing alone my senses reeled
A fatal attraction is holding me fast
How can I escape this irresistible grasp?

Can't keep my eyes from the circling sky
Tongue-tied and twisted just an earthbound misfit, I

Ice is forming on the tips of my wings
Unheeded warnings, I thought I thought of everything
No navigator to guide my way home
Unladened, empty and turned to stone

A soul in tension that's learning to fly
Condition grounded but determined to try
Can't keep my eyes from the circling sky
Tongue-tied and twisted just an earthbound misfit, I

Above the planet on a wing and a prayer,
My grubby halo, a vapour trail in the empty air
Across the clouds I see my shadow fly
Out of the corner of my watering eye
A dream unthreatened by the morning light
Could blow this soul right through the roof of the night

There's no sensation to compare with this
Suspended animation, a state of bliss
Can't keep my mind from the circling sky
Tongue-tied and twisted just an earthbound misfit, I


VIDEO:

http://www.youtube.com/watch?v=wxdEb_y0ta4

/Pink Floyd, 1987/

[Ivy in the sky]

Son of the sky


In another world perhaps in an other life
There's a place out of the storm
Land of peace, glory and joy
There where I lived
In the limits of real world
I lived an incredible story
When I found a new friend
And a magic world around
One night of storm I met the wind
Lighted by the stars tell me some words
When the night comes back
And it's magic and dark
Your soul flies in the air
Are you blind?
Your father's the sky
And your mother's the night
Your sisters' the stars
Because you are son of the sky
You live like a light
But open your eyes
Is the reason of your life
You're son of the sky
I look up my way
Look up my fate
I can feel my roots inside
And my life questions me
Why I live alone in this world?
In the night when I close my eyes
I listen to voices all around
Sometimes I think this is not my way
Tell me the truth my friend
One day the sky set me down
Like wind around reminds me the words
When the night comes back
And it's magic and dark
Your soul flies in the air
Are you blind?
Your father's the sky
And your mother's the night
Your sisters' the stars
Because you are son of the sky
You live like a light
But open your eyes
Is the reason of your life
You're son of the sky
My father wanted that I lived here
My mother cries with the stars
My friend the wind opened my eyes
Now I know the reason of my life
I'm son of the sky
I live like a light
I'm son of the sky
Is the reason of my life
I'll return to the sky
I'll return!!
Because... I'm son of the sky

[Ivy in the sky]

ovo je vise pesma nego poezija...al evo...

http://www.youtube.com/watch?v=R_cZHC6Y0IU

My dream is to fly
Over the rainbow so high

My dream is to fly
Over the rainbow so high

My dream is to fly
Over the rainbow so high

eh.. eh.. eh..
over the rainbow so high.

My dream is to fly
Over the rainbow so high (x4)

Rise Up
don't falling down again

Rise Up
long time I broke the chains.

I try to fly a while so high
direction's sky

I try to fly a while so high
direction's sky


My dream is to fly
Over the rainbow so high (x4)

[Nele]

Evo jedne pesmice koja govori najvise u prilog tome koliko je onima koji lete ponekad tesko da hode... i koliko je let na bezanje od stvarnosti, vec upravo USLOV da svoju covecansku duznost sto bolje ispunimo.

Galeb...
Tom kralju oblaka i letac je slican.
On se s burom druzi, munjom poji oci,
al na tlu sputan i zemlji nevican,
divovska mu krila,
smetaju da kroci.

[Ixa]

Na obali mora stajao sam
i galeba belog posmatrao let
visoko visoko do zenice sunca
do najlepsih mora ga nosio on
i letio kruzio spazio zgrabio zaspalu ribu na dnu
i letio kruzio vidio spazio zaspalu ribu na dnu

ptico sto ljubis zvezde sklopi krila
jer gnezdo je tvoje sad na dlanu mom
ptico sto ljubis zvezde skolpi krila
jer telo je tvoje sad u oku mom
na dlanu mom

[Ivy in the sky]

http://www.youtube.com/watch?v=TS4HNruA1FU&feature=related

[coik]

evo i jedne moje pesme...davno napisana ...mislim da nema boljeg mesta za nju od ovog sajta

Горе високо

Високо негде, обешен о небо
Са орловима летим.
Рекоше нисам требо.

Кажу „Коцкаш се са животом“
Кажу „ Размисли па лети „
Кажем „ Једном хоћу,
Ал сада не желим да слетим“

Горе на небу нема ничег злог,
Само ветар, птице и звиждук
Параглајдера мог.

Он и ја исту љубав делимо
Он и ја истим небом летимо
Он ме вуче високо
Ја хоћу још вишље, а што вишље идемо
Срце куша тише.

Из птичије перспективе свет изгледа лепо
Небитно је одакле си, небитно је шта си стеко
Не дотичу те приче, нема оговарања
Нема тешких мисли, само неба освајања.

И птице се радују,
Оне не мисле да сам луд!
Крилима ме зову,
Да поделимо још један термички стуб.