Znanje- Imanje !!!

[Davor]

Evo da prenesem neke moje utiske i sta moze da se desi a vi nastavite:
Pocetak je bio pre 2 godine, napredovalo se dosta sa letenjem i pariranjem na zemlji.
Eeeeee a sta onda.....poletanje, da kazem glup ulazak u rotor, popustanje komandi, podvijanje desne strane, ulazak u spiralu od 2 ili 3 kruga, nisam znao gde sam ja a gde krilo, izlazak, olaksanje a onda isto to samo kontra strana, ponovo izlazak, olaksanje, sletanje uz osmeh.
E tek sutradan je sve doslo na svoje. Napravio sam pauzu od mesec dana, nije me strah ali se javlja neprijatan osecaj kad treba da se napravi korak za poletanje i jednostavno se nesto ne da. Jos nisam poleteo ali hocu, ipak sam resio neke stvari u glavi. Ne znam kako ste vi dozivljavali vase prve greske ali mene je moja za malo skupo kostala, pored svega naucenog vratio sam se ponovo u obicno PILE.
Zasto ovo pisem, zato da bi drugi vise slusali sta im neko govori, ne praviti se pametan u stilu lako je to...

[Branko76]

Mogu ti reći da sam i ja imao pre dve godine neprijatno iskustvo na titelskom bregu kada sam radio pune zaokrete na maloj visini i sa bočnim vetrom  :o , i asimetrija levog krila, kovit ka zemlji i preživeh u zadnji momenat 
Tog dana je moj veliko prijatelj Zoran rekao da je sa letenjem za taj dan dosta, ali sam znao da ako sada ponovo ne poletim, možda neću nikada.Do tada sam leteo kao da sam rođen sa krilom, skroz opušteno i sa maksimalnim uživanjem.
Posle toga sam skoro prekinuo sa letenjem na duže vreme(prošle godine sam imao sam 2-3 leta), da bih  prošle nedelje ,posle dugo,dugo vremena ponovo poleteo na Fruskoj Gori kod Beocina.
U nedelju je bio  slabo termičan dan,a ja  sam jedva odlepio noge od zemlje, jer je u meni tinjao neki osećaj kojeg vučem od dana nezgode.
Nakon sletanja mi je taj osećaj prosto ispario(još malo ga ima u meni ,ali ne kao pre), a meni je ostalo samo da vrištim od srećeeeeeeeeeee.
Za vikend idem PONOVO!

[Davor]

Bas tako Branko, sto vise otezes ono sve gore, ponovo sam na skolskom brdu, ground handling i granje sa krilom...ma sve super, odlican 5.
Nas kolega Čajo zimus napravi negativu na nekih petnaestak metara, tres o zemlju, ko na crtanom filmu otrese se i ajd ponovo, meni bilo gadno da letim posle toga a njemu nista, doduse ima i iskustva.

[JuVentus]

Evo i iz mog ugla... Do sada kad god mi se desilo nešto u vazduhu ili na zemlji ostavilo je makar psihičku posledicu na meni. Ove posledice mogu se podeliti na dve kategorije - dugotrajne ili kratkotrajne!
Recimo da se gospodinu "X" desi neko sranjce "Y" određenog dana(recimo 1 maja). Ako gospodin X što pre ne razmotri incident i kako je mogao to da izbegne onda će taj događaj "Y" sam od sebe da počne da se preuveličava u glavi gospodina "X". Posle određenog vremena ako se strah ne razbije događaj "Y" dobije legendarne razmere i postaje dugoročna psihička posledica. Tada ljudi prestaju da se bave sportom(ili ga retko praktikuju čak i kad imaju vremena).

Tako barem funkcionišu stvari u mojoj glavi... Kad sam jednom gadno završio poletanje u koprivama ispod kule( Vršački start) nije mi bilo sve jedno. Dok sam skidao krilo razmatrao sam šta sam loše odradio i kako sam mogao to da sredim. Nakon pola sata našao sam se ponovo na startu. Noge su mi se tresle, oblio me hladan znoj i ruke mi bile oduzete (kratkotrajni strah) odlučio sam da se iskuliram, saberem i urazumim pa tek onda da stisnem zube i što pre poletim ponovo kako bi razbio novonastali strah od tog poletišta. Odluka je bila odlična, uslovi su bili sasvim prihvatljivi, ljudi su najnormalnije poletali što nebi mogao i ja. Nakon tog incidenta(ako se tako može nazvati) svaki trenutak gde su mi gaćice ovlažile iskoristio sam da razbijem strah pa čak i da napredujem. Često se u strahu stegnem i ne reagujem kako treba, zato ga se treba lišiti odmah. Ne kažem da se treba upuštati u rizične situacije, baš naprotiv, treba biti OPREZAN a ne uplašen.  Svaki incident treba da bude poučan a ne poguban po moje bavljenje ovim sportom!

Ovaj tekst sam sklepao (da se videti) onako spontano pa vas molim da mi ne sudite što je tako pobrkan - valjda ste skapirali šta mislim.

[Zligor]

Sklepao si ga prva liga, mada izgleda si malo prepisivao iz neke lekcije o hromozonima iz biologije

Bane spomenu Frusku goru kod Beocina. Eh, moram nesto na tu temu, prodje me strah kad pisem, to je pravi lek

Imaju tamo ona dva brda i dva starta. Oba su ok za severac, jedan je bolji za severoistok, drugi bolji za severozapad. Elem, NIKADA, ali NIKADA ne poletati, pa ni hendlovati na startovima a mozda i nize ispod njih, ako duvaju istok ili zapad ili ima sanse da okrene na njih. Kad okrene, ispred je sve rotorljivo, a kad jos i pojaca u tom momentu, e onda rotor postaje rotorcina. Od brda koje je ispred dolazi jak rotor i vazduh sabija dole u usek, pa taj udar onda nailazi na nas i to pomesan (pojacan) sa vazduhom koji ide preko rotora, pa kad je jos zacinjen sa termikom... Eto meni tako katapulta od 6m/s, pa naglo dole, pa na 10m visine asimetrija od 60%, pa opet gore 20ak metara, pa jos 4-5 asimetrija, a rotor sve vreme hoce da me baci jos napred pa verovatno pravo dole u usek. Trajalo je to bogami... Jedva se izvukoh dole prema kotlini ka Beocinu gde su brda niza pa je i manja turbulencija. Hvala bogu za dhv 1-2! Sa dvojkom bih se ovde vrlo verovatno upokojio! Nema potrebe da kazem da sam poleteo samo tako sto sam hendlovao na severozapadnom vetru od 3-4 m/s malo ispod starta. Naglo je dunuo zapad i samo me odlepio i katapultirao 20ak metara gore. Onda je poceo rodeo. Taj jaki zapad je duvao narednih 2 sata bez stajanja!
Lepa strana price: Kad sam uspeo pobeci dole u kotlinu, izvrteo sam stub do 540m visine Gore je mnogo mirnije Eto, u jednom letu 2-3 minuta horora pa onda dobro "lecenje" od 20ak minuta na lepoj visini Znaci Fruska gora od sad samo oprezno i to na severcu ili severoistoku. Ako je severozapad, onda dobro pogledati prognozu, ili najbolje zvati meteo stanicu (to smo inace po propisima svi duzni uvek uraditi)