Cao svima,
evo i mene na forumu,
Zovu me Srle, iz Petrovca na Mlavi sam. U blizini su mi Homoljske planine i cuveni vrh "Krilas" sa koga se lepo leti a i zimi
. Ah, ta zelja, oduvek me je vukla visina (visok sam 177cm
, i sve sto leti (posebno pilici ako su dobro peceni
). Nije mi se dalo da postanem pilot, ali nisam odustajao nikada. Leteo sam za svoje tesko zaradjene novce 20-tak sati na Cesni 172 u Vrsackoj pilotskoj akademiji i jako mi je lepo islo savladavanje tog zanata. Ali rodi mi se dete,zena poce sve cesce da zanoveta za bundu,cipele,letovanje,zimovanje... i ja se prizemljih.
Odavno merkam paraglajdere,te hocu - te necu - te ne mogu... I evo, resih se konacno da se malo vise pozabavim ovakvim cudnim letecim sarenim najlon kesama koje su negde usput pokupile coveka. Leteo sam vec u tandemu i bas je poseban osecaj, nema veze sa avionom.
Inace, imam 40 godina i bavim se svim i svacim. Radim u kulturi kao fizikalac,ton majstor,scenski majstor,pozorisni kompozitor, glumac-amater, prodavac ulaznica,zalepljivac plakata,snimatelj audio reklama,vozac,perac,cistac i kozna jos sta. Uz to sam jos i moto bajker, muzicar (klavijaturista),sudija auto trka i dezurni krivac kada se komsijama pokvari auto ili pukne guma ispred moje kuce.
Ne slusam narodnjake kad ne moram,a moram cesto jer radim sa ozvucenjem u Domu kulture.Pusim,pijem kada je to dozvoljeno i kada ne vozim nista i manijakalno i cesto buljim u ekran kompjutera od kada imamo ADSL internet.
Pocinjem da se ucim da letim bez motora i benzina,ali mi nekako bas ne uspeva,jer cesto moram kolima ili motorom do terena za vezbanje paraglajdinga. Kako god okrenes,neko gorivo ipak mora da se trosi.
Tezak sam 83 Kg a dobio sam krilo za vezbu koje nosi od 90-120 Kg, pa sad vi vidite kako mi je. Ali dobro,to nije za letenje vec za vucenje po livadi i mrsenje kanapa. Auh,sto se brzo iznerviram kada ne znam odakle da pocnem da razmrsujem cvorove i sto ih vise razmrsujem oni se sve vise upredaju na drugoj strani. Ja ne znam kako drugi,ali ja od 4 sata pokusavanja podizanja krila, 3 sata razmrsujem kanape,45 minuta pusim da se smirim od nerviranja, 10 minuta pakujem krilo, a samo 5 minuta pokusavam da ga podignem. Ne znam, jel to mozda u pocetku tako i treba, ili sam ja prirodno obdaren da pomrsim racune u svemu za sta se uhvatim? (ovo drugo je konstatacija koju mi cesto prikacinje moja zena)
Sve u svemu, ne dam se,bice valjda nekog vremena kada cu i poleteti, samo ne znam koliko bas tacno treba ugaziti detelina,zitista i livada i od koliko gazda imanja treba na vreme uteci da bi postao paraglajderista.
Nadam se najboljem...
