Zare i ja smo se čuli u neko zlo doba sinoć - dogovor je pao i pravac na spavanje. Jutros iz kome ustajem i psujem prvo Žareta što se uopšte odazvao na moj poziv da ujutru idemo, posle psujem sebe što sam magarac i nikad se ne naspavam. Naravno to me prolazi odmah nakon umivanja i Djole(ja) srećan i radostan izlazi iz kuće i seda u Juga svoje devojke(pošto svoj nema).
Na putu do Vršca naravno tračarimo ko se kako slupao u svetu srpskog paraglajdinga
i primećujemo par kongestusa (već u 9:30h-10h). Na kulu smo stigli oko 11h, natenane se spremili i fijuuuuuuu sa poletanja pravac u stub. Bilo je malo zeznuto jer su se oblaci jako brzo menjali - povećavali - smanjivali - prerastali.... Morali smo da non stop gledamo unaokolo. Tako vam ja odlučim da skoknem do "table" i tamo sačekam da prođe taman i ljut oblak koji je bacao sneg na nas. Kad ono oblak promaši Žareta iznad kule i bezobrazno se uputi ka meni. No, ja brzo sago i on me promaši
Eh da ne dužim dalje priču - bilo je snega, kiše, sunca, malih kongestusa, spirala, smrzavanja.....
Evo par fotki:
Pozz
Dj
