Smer vrtenja stubova.

[JuVentus]

Dali je striktno definisan smer kojim se vrti stub? Na primer "coriolis effect" - dali utiche na smer stuba u 100% sluchajeva ili ponekad ili nikad na toj razmeri?

Moje mishljenje da utiche donekle - na primer u ravnici gde ima manje prepreka. Dok u planinskim delovima na smer utichu razni drugi faktori.

Sto se tiche nasheg kruzenja u tim stubovima, naravno da je povoljnije po nas da se okrecemo u suprotnom smeru. Kako to ocenjujemo? Par puta obrnemo krug u jednu pa ako ispadamo onda obrnemo krug. Verovatno(sigurno) ima bolja metoda , a i siguran sam da svako ima svoj omiljeni zaokret, bilo na levu ili desnu.

Sta vi mislite o svemu ovome, prosvetlite nas
Djole

[Flying_man]

I ja uglavnom vrtim udesno, ali obicno izbegavam da menjam smer.

[Flying_man]

sta da vam kazem???
Detaljnijom analizom letova uz pomoc compe GPS programa skontao sam da  ipak vise vrtim ulevo termiku. U procentima je to 60 - 40 za levo a bio sam ubedjen da je kontra ako ne i vise u korist desne strane. Inace kao i Darku desnjak sam pa sam bio ubedjen da vise vrtim udesno.

[Svorci]

>Dali je striktno definisan smer kojim se vrti stub? Na primer "coriolis effect" >- dali utiche na smer stuba u 100% sluchajeva ili ponekad ili nikad na toj >razmeri?

>Moje mishljenje da utiche donekle - na primer u ravnici gde ima manje >prepreka. Dok u planinskim delovima na smer utichu razni drugi faktori.

Tvoje razmisljanje je ispravno. Lokalna mikroklima, reljef, pravac vetra, pritisak, temperatura, sve ulazi u kompleksan sistem koji nazivamo aerologija. Jedan faktor se promeni i imate savim drugaciju situaciju. Koriolisov efekat je fenomen koji se javlja zbog rotacije Zemlje oko svoje ose u sadejstvu sa centrifugalnom silom usred rotiranja.

Na ekvatoru brzina okretanja Zemlje je, ako se dobro secam oko 440 km/s (da u sekundi), na umerenim geografskim sirinama na kojoj smo i mi, a to je na 45' severne geografske sirine, brzina je je nesto manja 330 km/s, ispravite me ako gresim. Na polarniku je 220 km/s, na polovima je 0 km/s. Zamislite koliku inerciju imamo svi mi, kad bi nako zaustavio Zemlju, popadali bi kao snoplje, Himalaji bi se pretvorili u ravnicu.

Posto se Zemlja okrece, cela vazdusna opna u vecoj ili manjoj meri prati ovo kretanje, odnosno opire se ovom kretanju zbog velike inertnosti. Nevidljiva reka vazduha tece paralelno sa ekvatorom i razdvaja se na jug i sever, jer dolazi do razlike u otporima, prirodno fluid ide tamo gde mu je manji otpor. Ovo prouzrokuje vrtlozno kretanje. Na severnoj hemisferi smer rotiranja je u levo, tj. suprotno od kazaljke na satu. Znaci mi treba da centriramo u desno, odnosno u smeru kazaljke na satu. Obrnuto vazi za juznu hemisferu.

Koriolisov efekat nema znacaja na ekvatoru, umeren efekat kod nas, a na polovima je izrazen.

Odgovor na pitanje zasto je ovo bitno je vrlo prost, ovakvim centriranjem stuba idemo protiv termickog vetra koji se rotira u suprotnom pravcu, pa nam je zemljaska brzina manja. Sto je brzina manja, to nam treba manji nagib (svakog) vazduhoplova da napravimo zaokret, i centifugalna sila je manja. Sa manjim nagibom imamo vecu projektovanu povrsinu i samim tim manje propadanje, sto znaci idemo do baze za krace vreme.

>Sto se tiche nasheg kruzenja u tim stubovima, naravno da je povoljnije >po nas da se okrecemo u suprotnom smeru. Kako to ocenjujemo? Par >puta obrnemo krug u jednu pa ako ispadamo onda obrnemo krug. >Verovatno(sigurno) ima bolja metoda , a i siguran sam da svako ima >svoj omiljeni zaokret, bilo na levu ili desnu.

Cesto ne mozemo odrediti smer okretanja termickog stuba, jer je brzina mala, ili uopste nema rotacije, vec stub samo kljuca na gore i ne okrece se. Ako imate bolji GPS, on moze da pomogne da pri istom nagibu levo i desno vidite koja vam je brzina. Recimo pamtite vrednosti na GPS-u prema stranama sveta. Driga varijanta je da sami osetite koji je nagib veci pri istom potezanju komande i istom prebacivanju tezine na tu stranu. Veci nagib, a i veca ugaona brzina ce se manifestovati ukoliko ima Koriolsiovog efekta. To da li ispadate ili ne znaci samo da slabije centrirate, a ne da idete niz termicki vetar umesto uz njega. Svakako nacicete se u situaciji da je nekad bolje vrteti levi od desnog zaokreta i obrnuto, ali to je bitno samo kad ste nisko i kad je termika slaba, u prisustvu vetra koji dolazi pod malim uglom na padinu itd. U jakom stubu nista vam ne znaci ovaj trik.

Vladimir Svorcan

[Sale]

Samo jedan dodatak sto se tice koriolisovog ubrzanja i sile koja se usled toga javlja. Izgleda da je smer skretanja na severnoj hemisferi u desno, u smeru kazaljke sata , a na juznoj u levo ili obratno od smera okretanja kazaljke sata



slika je sa http://ww2010.atmos.uiuc.edu/(Gh)/guides/mtr/fw/crls.rxml

Hm, ima li neko kome je ovo stvarno jasno??

Mislim i ja sam citao da se usled koriolisove sile na severnoj hemisferi vetrovi okrecu suprotno od kazaljke sata, a evo ovde kaze da skrecu tako kako je na slici pokazano....Nego jel to stvarno toliko bitno za letenje

pozdrav

[Pumba]

Moram da se ubacim, tangencijalna brzina okretanja zemlje na ekvatoru 440km/s!? Mozda 0.44km/s.

Prva kosmicka brzina je oko 7 km/s, a druga oko 11km/s. Sa 440km/s svi bi mi zajedno sa svime na Zemlji bili DALEKO u svemiru.

Prosta racunica, ako je obim planete na ekvatoru oko 40 000km a okrene se za 24h*3600s, tangencijalna brzina je 40 000/(24*3600)=0.463km/s.

marko

[JuVentus]

Idi bre Mare al smo brzzzziii

[Omega]

Vazno je i kako se stubovi okidaju sa zemlje, iz koliko se korena formira stub na nekoj visini, iz koje doline stize preovladavajuci stub, itd, itd.
Koriolisova sila moze da utice, ali nije presudan faktor, i ne znaci da ce stub uvek ici u levu ili desnu stranu vrtnje,  u ovisnosti na kojoj hemisferi se nalazite.
Vidljive primere koriolisove sile i njenog delovanja mozete videti na zivim primerima manjih reka gde u ovisnosti od sastava tla one formiraju jednu obalu visu od druge, pogotovo u zavojima, jer koriolisova sila "gura" tok u jednu stranu vise. Koriolisova sila je izuzetno slaba i potrebni su vekovi ili decenije da se ovako sta dogodi.
Tako, i kod stvaranja termickih stubova, ona ima uticaja, ali to su "finese" i pretpostavljam da 70% stubova se povinuje tom efektu. Ali, kako znati da li ste u onih 30%. Jedino da probate da isti stub vrtite u oba smera.
Pozz

[sasa]

slazem se sa omegom da nije toliko bitno i tesko je otkriti u koju stranu vrtlozi stub.evo jos malo teorije pa zakljucite sami.
   Prvo stub nastaje na visinama koje su solidno zasticene od globalnog kretanja vazdusnih struja.Pored teoretskog heksagonalnog rasporeda stubova hteo sam pomenuti jos jednu teoriju -da ako neka dva stuba (sa razdaljinom dovoljnom da u tom danu izmedju nastane jos neki) rotiraju u levo , stub koji nastaje izmedju rotirace u suprotnu stranu(teorija zupcanika).
   Ovo nam govori da u jednom danu ima teoretskih mogucnosti za formiranje stubova razlicitih smerova samo je bitno shvatiti cikluse formiranja i vremena trajanja stubova.
     Znaci svaki stub moramo vrteti u oba smera da bi znali kako rotira,sto je glupi utrosak vremena.

[milos sky]

Ne znam zbog cega ali vise vrtim u desnu stranu, mada ako osetim stub na levoj strani krila necu se truditi da promenim smer... Ali cini mi se (mozda i tripujem) da ipak dobijam vece dizanje kada vrtim stub u desnu stranu...

[sasa]

svako treba vrteti na stranu na koju voli (ukoliko ne krsi pravila),ali se to jako retko desava.obicno smo u guzvi,ne mozemo da centriramo kako zelimo itd,ali to je tema za tehniku letenja.

[icepeakXp]

Pravom XC pilotu nebi predstavljao broblem da li vrteti desni stub ili levi......Svaki XC(ozbiljan) pilot mora da zna podjednako da vrti i desni i levi stub,i da mu ni jedna strane ne bude bila nezgodna pa kad udje u stub da keze: Jeb.... ti (npr) desnu stranu.....a menjati stranu stuba dok si u njemu mozes sebi poremetiti koncepciju i centriranje. Dok se ti predomislis sta i tako.......dosta vremena se izgubi i drugi ima da popnu pre tebe tako da.......... :shock:  :shock:

LETITE STO BRZE I SIRURNIJE............

[sasa]

Svaki letac mora da bude u stanju da vrti stubove u oba smera bez vece razlike.Svi mi imamo omiljenu stranu,ali to ne sme da predstavlja problem.
     U stubu se vise koristi spoljna komanda nego ona na koju zaokrecemo,pa vecini letaca vise odgovara desni okret.Desna ruka je jaca i drzi okret,a leva osetljivija i bolja za korekcije.Sve je stvar treninga.
     Sada o smeru.Stubovi mozda i rotiraju i mozda je neki bolje vrteti u jednu stranu,ali mnogo vaznije su neke druge stvari koje radite i primetite u stubu.
    Primetili ste da na graficima koje crtaju vrhunski instruktori ili vasim trek logovima u stubu dok vrtite,  u jednom delu okreta ne penjete(ili slabije penjete), a drugom dobro penjanje. Isto tako ste primetili razlike u brzinama u tim delovima okreta.To je naravno zbog vetra koji duva i kroz  stub.(Znam da je teorija da vetar obilazi oko termickih stubova kao voda oko stubova mosta,ali moje razlike u brzinama na gps-u govore nesto drugo)
     Glajder stalno ljulja,Kada ulazite u deo stuba u vetar on se propinje,a kada ulazite u deo stuba niz vetar on se poklanja blago napred.Ovo se desava ma koliko ove kretnje izgledale neprimetno i ma koliko vetar bio slab.Najteze je nauciti smiriti glajder i ne dozvoliti mu te kretnje i time povecati prosecno penjanje.Ove kretnje glajdera zove se (pitch).
     Letaci koji ovo nauce(cak i oni koji ovo znaju moraju da budu u treningu da bi mogli da primene)penju mnogo brze i ,,vade,, se na slabijoj termici i u svakom slucaju penju brze od onih koji su ,,pogodili,, stranu vrtenja stuba.
      Oprostite sto necu pisati kako nuciti da se smiri ,,pitch,, i ove stvari stvarno nisu vazne za neko rekreativno letenje i zabavu,ali oni koje to zanima moraju da lete i uce od najboljih.